Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лечење старих докумената у Архиву СПЦ

У конзерваторској лабораторији ради се на заштити вредне црквене грађе, старих штампаних књига и рукописа, али и докумената државних институција културе, Педагошког музеја, Музеја анатомије, Историјског архива Ужице
(Фото Архив СПЦ)

Када је својевремено обилазио Архив Српске православне цркве, тада смештен у неусловним просторијама у звонику Цркве Светог Марка у Београду, директору Архива Србије Мирославу Перишићу у рукама се методом случајног узорка нашао документ из 1832. године. Чак и тада, у несређеној архиви, привремено остављеној, па онда дуго година и заборављеној, није било потребно много трагати да би се нашао документ стар више од 150 година. Године у којима се вредна грађа, значајна не само за историју цркве већ и за националну историју, јер ту су и пописи становништва из 19. века или описи заразних болести из тог периода, чувала у црквеном звонику, сада су за нама и Архив СПЦ од прошле године коначно има своју зграду и активно ради на заштити докумената, конзервацији и рестаурацији.

Конзерваторска лабораторија у Архиву СПЦ формирана је захваљујући подршци епископа чикашког и средњезападноамеричког господина Лонгина 2016. године, каже за „Политику” управник Архива СПЦ др Радован Пилиповић.

– Ти први почеци били су довољни да се одмах крене у тзв. лечење оних докумената са краја 18. и прве половине 19. века који су претрпели температурну разлику, утицај влаге, прашине и људски немар. Даљи развој инфраструктуре технолошког рада са документима на папирном и пергаментном носачу записа настављен је захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије, према конкурсима за заштиту културног наслеђа из 2019. и текуће 2020. године. Према последњем конкурсу, акценат је стављен на конзервацију и рестаурацију архивске грађе из фонда Конзисторија митрополије београдске 1836–1918. године – каже Пилиповић.

Он истиче да је за Архив било веома важно да је успоставио сопствено одељење за конзервацију и рестаурацију, у чему су смерницама, стручним упутствима и саветима значајно помогли Жељко Младићевић, начелник Одељења за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије и ђакон др Ненад Идризовић, сада начелник Одељења за чување и приступ фондовима НБС.

– Свети архијерејски Синод је подржао напоре у циљу формирања конзервације централног црквеног архива, тако да су ангажовани конзерватори са искуством које су стицали радом у Народној библиотеци Србије и који имају стручно образовање и лиценцу из поменуте области – каже наш саговорник.

Није потребно посебно истицати колико се на физичко стање вредне црквене архивске грађе одразило дводеценијско складиштење у звонику и галерији Маркове цркве и колико је било важно отпочети њену заштиту, за шта је пресудно било потписивање протокола о сарадњи између Светог архијерејског Синода СПЦ, Архива Србије и Министарства културе 2007. године.

– Архив Српске православне цркве је поред рада на сопственим фондовима, одвајајући и лечећи угрожена значајна документа, остварио сарадњу, помажући око конзервације и рестаурације, на првом месту, старих штампаних књига и рукописа Епархије зворничко-тузланске, Црквене општине Лазаревачке у Шумадијској епархији, као и старијих архивалија Епархије славонске – наводи Пилиповић.

Сарађују и са државним институцијама културе. У протеклом периоду у њиховој Лабораторији за конзервацију и рестаурацију папира рађено је на документима и фотографијама из збирки Педагошког музеја. Обрађена је и заштићена ретка грађа која се односи на рад српских вероисповедних школа са простора Старе Србије и Македоније са почетка 20. века, а документима је, после конзерваторско-рестаураторског третмана, у највећој могућој мери враћен аутентичан изглед.

– Пројекти конзервације докумената од значаја за црквену и националну историју остварени су и са Музејом анатомије Медицинског факултета и Историјским архивом Ужице – додаје Пилиповић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Borislav
Zna li neko kakva je sudbina crkvenih knjiga-dokumenata, koji su do rata bili "uskladišteni" na tavanima crkava u Šibeniku i Dubrovniku. Ona u Šibeniku bila su u paučini i nagrižena vlagom. Ona u Dubrovniku "raskupusana" i sva "džumle", na jednoj gomili.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.