Срце пропада и када не боли

Кардиоваскуларне болести су убица број један у Србији, а проблем са којима се ови пацијенти сусрећу је у вези са такозваним аортним залиском. Реч је о тролисној везивно-ткивној структури која се налази између леве коморе срца и аорте, највећег крвног суда. Он се отвара у фази избацивања крви из срца, а затвара током опуштања срчаног мишића и функционише као вентил који омогућава једносмеран ток крви кроз аорту. Два основна и најчешћа обољења аортног залиска су његово сужење или стеноза, односно попуштање или аортна инсуфицијенција.

Др Иван Стојановић (Фото: лична архива)

Како наглашава професор др Иван Стојановић, кардиохирург и начелник Центра за минимално инвазивну хирургију Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, узрок аортне стенозе је дегенерација листића аортног залиска. Они постају крути и слабије се отварају што доводи до сужења залиска односно његове стенозе. Срце је приморано да „пумпа” интензивније како би обезбедило довољну прокрвљеност ткива и органа, тако да се аортна стеноза генерално клинички добро подноси у раним фазама болести. Нажалост током овог асимптоматског периода срце се троши и постепено пропада. У тренутку када се јаве први симптоми болести већ постоји одређени степен оштећења срчаног мишића. Недостатак ваздуха и замарање при напору, повремени губици свести и болови у грудима су главни показатељи код болесника са аортном стенозом. Од тренутка њихове појаве, болест има прогресиван ток који води крајње неповољном исходу уколико се не оперише.

– Аортна инсуфицијенција је последица попуштања залиска, који се не затвара комплетно тако да се део крви из аорте враћа назад у срце. Настаје изоловано или у склопу проширења аорте. Ова мана, пролази кроз нешто дужи асимптоматски период. Убрзано замарање и недостатак ваздуха су главни симптоми. Новонастала акутна аортна инсуфицијенција праћена високом температуром је највероватније узрокована инфекцијом залиска односно бактеријским ендокардитисом и представља хитно стање у кардиохирургији. Редовни лекарски прегледи најбољи су начин раног откривања ове болести – нагласио је др Стојановић.

Операција је једино решење код болести аортног залиска. Наш саговорник појашњава да је реч о чисто механичком проблему код кога лекови имају ограничен ефекат ублажавања симптома, али да они не могу битно успорити ток болести. Хируршка интервенција и интервентна процедура замене залиска (ТАВИ) једине су опције у лечењу ове болести.

– Код аортне стенозе ради се замена залиска механичком или биолошком протезом. Механички залистак има неограничену трајност али захтева доживотну терапију против згрушавања крви. Биолошки залисци су израђени од свињског или говеђег ткива, имају мању трајност и не захтевају примену антикоалгулантних лекова те се генерално примењују код болесника старијих од 65 година. Код пацијената са аортном инсуфицијенцијом могуће је обавити реконструкцију односно поправку залиска што је свакако најбоља опција. Без обзира на врсту интервенције, болесници са оперисаним залисцима морају примати антибиотску заштиту од инфекције, посебно након зубарских интервенција – каже др Стојановић.

Он напомиње да је аортни залистак због анатомије срца лакше доступан хирургу па нема потребе користити ендоскопски приступ. Малим резовима од око шест центиметара кроз горњи део грудне кости или други десни међуребарни простор може се поуздано извести хирургија аортног залиска директним приступом. Какве су предности оваквог минимално-инвазивног приступа?

– Поред естетског ефекта малог ожиљка, пацијенти се брже и лакше опорављају након овакве интервенције и рано враћају свакодневним активностима. Можете замислити колики су економски ефекти за болесника и друштво кад се вратите на посао само неколико недеља након операције на срцу. Ове процедуре су технички захтевне и захтевају кардиохируршко искуство. Операција се изводи у суженом простору па је инструментаријум нешто другачији. Такође користимо савремене вештачке валвуле које су прилагођене уградњи кроз мале резове. Данас је евидентно да минимално инвазивни приступ потискује стандардне кардиохируршке интервенције, тако да се ми трудимо да наше млађе колеге раним и паралелним увођењем у минимално инвазивну кардиохирургију што пре оспособимо за самостални рад – наглашава наш саговорник, који је 2011. године урадио прву ендоскопску операцију срца у Србији.

ТАВИ интервенција је један вид лечења аортне мане. То је интервентна процедура којом се преко препонске артерије у срце уводи систем катетера којима се оболели аортни залистак замени. Данас је широко распрострањена у развијеним медицинским системима и углавном се користи за замену залиска код старијих и високо ризичних болесника.

– У пракси то изгледа овако. Замислите пацијента од 85 година са придруженим болестима који је осуђен на још неколико месеци живота зато што не може да издржи хируршку интервенцију. ТАВИ процедуром му се у кататеризационој или хибридној хируршкој сали, без операције залистак замени за неких 45 минута. ТАВИ интервенција је до сада извођена у више наврата у Србији. На Институту „Дедиње” имали смо једну већу серију болесника у последње две године и јако смо задовољни резултатима. То јесте скупа процедура, али морамо нашим најстаријим суграђанима и високоризичним пацијентима да помогнемо на овај начин – закључио је др Стојановић.