У Виминацијуму пронађена три оловна саркофага

На подручју Виминацијума у протеклих неколико дана наши истраживачи наишли су на драгоцен налаз – три богато украшена оловна саркофага у којима су, сматра се, потврдио је за наш лист Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, сахрањивани људи пореклом из источних провинција римске државе (Палестине и Израела) од другог до четвртог века.

До овог проналаска дошло је упркос ковиду 19, јер се археолошка истраживања Виминацијума настављају условљена изградњом термоелектране Костолац Б. Археолошки институт заједно са ЕПС-ом настоји да спасе све археолошке остатке на месту планираном за изградњу депоније угља па се после укидања ванредног стања спроводе интензивни радови и стога не чуди да је за мање од три месеца истражено више од 170 гробова у којима је откривено преко 300 артефаката, каже Кораћ.

Многа открића збуњују и одушевљавају чак и археологе. У таква спадају и три сахране обављене у оловним саркофазима. Овај вид сахрањивања није чест, до сада је овде откривено мање од 30 примерака.

„Прво је пронађен неопљачкан оловни саркофаг са остацима трогодишњег детета. Одмах је било јасно да је реч о вансеријском налазу будући да је био непокраден. Од скелета су очувани лобања, делови ребара, кости руку и део кичменог стуба. Након подизања поклопца, установљено је да је ова девојчица сахрањена са невероватно раскошним гробним инвентаром. То је неуобичајено јер становници Римске империје нису имали обичај да се разбацују златом тако што би га полагали у гробове. Сем у једном случају, а то је приликом губитка кћери која није доживела да се уда, те је део мираза полаган уз њу. Можда је управо то и овде био случај, будући да су у саркофагу откривени медаљон од златног лима, наушница и два златна прстена”, објашњава Кораћ.

Око лобање је нађен новац од бронзе (други век) и наушница од танке златне жице. На грудном кошу био је медаљон у облику штита од златног лима. Са предње стране украшен је умецима од стакла зелене боје, а техником филиграна изведене су контуре кантароса, грчке посуде која је симболизовала бесмртност или поновно рођење. На прсту десне руке нађен је златни прстен у облику змије, која је у доба антике имала заштитничку улогу. На прсту леве руке била су два прстена од златне нарецкане жице, повезана златном алкицом. Испод главе детета, откривен је вишеструко испресавијан сребрни лим са магијским текстом, осмишљен да заштити носиоца.

Само на три метра од тог саркофага пронађен је гроб одрасле жене који се истиче бронзаном преслицом и, како наглашава наш саговорник, такви предмети од метала су изузетно ретки. Прибор за предење вуне полаган је уз покојнице у циљу слања поруке да су оне водиле бригу о породици и домаћинству. На руци покојнице откривен је и масивни сребрни прстен, такође у виду змије. Близина два гроба намеће питање да ли је реч о особама које су у сродству, а одговор ће бити пронађен различитим анализама.

„Други саркофаг је такође припадао изузетно младој особи. Са спољне стране ковчега откривена су три крчага од керамике, који чине стандардан део предмета у вези са погребним култом у Виминацијуму. Након отварања установљено је да се на дну налази скелет детета положеног на леђа у опруженом положају, са рукама поред тела. Скелет је у потпуности очуван. На основу ерупције само два секутића могуће је установити да је реч о особи млађој од годину дана. Дужина скелета је 64 центиметра. У углу саркофага пронађен је лонац од керамике, у којем се налазило пет комадића нагорелог дрвета. Посреди су остаци магијске праксе до сада непознате археолозима”, појашњава познати археолог који додаје да је трећи ковчег од олова нажалост опљачкан и том приликом и оштећен.

„Још један гроб је игром случаја избегао сличну судбину. Реч је о сахрани унутар конструкције од опека. Покојница је била положена на леђа, са шакама на карлици. На основу новчића са ликом царице из династије Севера, могуће је датовати гроб у прву половину трећег века. У њему је пар наушница са уметнутим комадима аметиста. На свакој се налазе по три привеска, украшена гранатима (тамноцрвени камен). Око врата су биле перле од стакла, остаци огрлице. Поред леве ноге откривена је ниска амулета, чија је сврха била да штити покојницу од болести и зла, за живота”, каже Кораћ.

Оно што је у овом тренутку извесно јесте то да се археолошка истраживања обављају на делу некрополе који је користило имућније становништво, можда исте етничке припадности. Добра очуваност скелета омогућиће интердисциплинарни приступ проблематици, те археолози жељно ишчекују анализе древне ДНК, однос изотопа стронцијума и калцијума у зубима итд.