Трампов поен на Блиском истоку

Успех Беле куће: Чинодејствујући амерички председник Доналд Трамп коначно има разлог да буде задовољан. Израел и Уједињени Арaпски Емирати (УАЕ) потписали су, уз посредовање САД, мировни споразум који предвиђа потпуну нормализацију односа између јеврејске државе и богате арапске земље на југоистоку Арабијског полуострва.

Трамп је вест с Блиског истока чекао као озебaо сунце, надајући се да би овај догађај могао да значи прекретницу у његовој предизборној трци – у којој му тренутно уопште не цветају руже ‒ за останак у Белој кући. Вирус корона и његове фаталне последице у САД досад су, наиме, погубно деловале на Трампове амбиције да још четири године остане у фотељи председника. У свим анкетама он озбиљно заостаје за Џоом Бајденом, противником из редова америчких демократа, и само би неке драстичне промене – а Трамп верује да је споразум Израела и УАЕ управо такав догађај – могле да окрену ток предизборне трке у његову корист.

О споразуму Израела и УАЕ још ће се много говорити, чему у прилог говори чињеница да је већ изазвао многобројна реаговања. Већ сад је јасно да ће Палестинци наставити да жестоко протестују због споразума Израела и УАЕ, оптужујући Емирате да су издали арапску ствар, то јест борбу за стварање независне палестинске државе. Палестинско руководство је због „срамног потеза Емирата” позвало на хитно сазивање седнице Арапске лиге и Организације исламских земаља.

Из најважнијих арапских престоница засад се, међутим, чује само ћутање а Палестинци су из исламског света добили гласну подршку само Турске.

Овакав потез Анкаре није, наравно, никога изненадио. Турска под председничком руком Тајипа Реџепа Ердогана већ годинама жели да се наметне као велика сила без које нема решења у запаљивом региону Блиског и Средњег истока. У тим покушајим баш и нема много успеха, после њеног уплитања, проблеми су се само појачали.

Бура у источном Средоземљу: А један од полигона Ердоганове Турске за демонстрирање силе јесте и источни Медитеран, где Анкара сада показује мишиће старом непријатељу – Грчкој. Чињеница је да две државе, војне савезнице – обе су чланице НАТО-а – никада нису биле и добри суседи, а од доласка Реџепа Тајипа Ердогана на власт у Турској односи Атине и Анкаре на граници су отвореног сукоба.

Најновији повод за заоштравање односа Атине и Анкаре јесте одлука Турске да истражује морско дно – у потрази за налазиштима нафте и гаса ‒ у источном Медитерану, у подручју које Грчка сматра својом економском зоном. Намера Турске изазвала је жесток одговор Грчке, у кризно подручје две државе су послале јаке поморске снаге.

У напетој атмосфери, препуној међусобних оптужби и инцидената, сада се пажљиво прати кретање турског истраживачког брода „Оруч реси” чија мисија је изазвала најновије варничење у односима Атине и Анкаре. Главно питање је како ће се Турска понашати наредних дана, односно да ли Ердоган има излазну стратегију из кризе у источном Медитерану коју је изазвао.

И док се очекују наредни турски потези, Атина убрзано и успешно прикупља савезнике. Шефови дипломатија чланица ЕУ изразили су „пуну подршку Грчкој и Кипру”, позивајући Турску на „хитну деескалацију”.

Француска је била још конкретнија, упутила је у источни Медитеран носач хеликоптера и неколико бродова и војних авиона. Најављујући акцију, председник Емануел Макрон је написао на грчком језику: „Једнострана турска акција мора бити заустављена како би у миру могао да се покрене дијалог.” Турска је одмах реаговала оптужујући Француску да се у источном Средоземљу понаша „као шеф”.

У међувремену Грчка је позвала САД да се укључе у решавање кризе у региону. Потез је логичан јер Атина очекује америчку подршку у спору с Турском која је, последњих година, неколико пута озбиљно наљутила Вашингтон.

Судбина Старта III: Доналд Трамп је током своје досадашње владавине показао да је прави мајстор у раскидању међународних уговора које су потписивали његови претходници. Један од ретких који је „преживео” Трампов поход је такозвани Старт III, споразум САД и Русије о смањењу стратешког нуклеарног оружја. Поменути уговор потписан је 2010, а истиче у фебруару 2021. године.

Досад су и Вашингтон и Москва показивали спремност да се овај уговор продужи, али су САД инсистирале да се у споразум укључи и Кина. Овај амерички захтев Пекинг је категорички одбио тако да се чинило да ће ускоро и Старт III отићи у историју.

А онда се десио преокрет. У једном радио интервју је Доналд Трамп изјавио  да је Москва „веома заинтересована да се с Вашингтоном договори о нуклеарном разоружању”, наговештавајући да би неки споразум о „највећем проблему на свету”, како је нуклеарно разоружање описао Доналд Трамп, могао да буде договорен.

Према медијским извештајима Вашингтон и Москва ће данас у Бечу обновити разговоре о стратешкој стабилности на свету. У аустријску престоницу долазе високи дипломатски службеници САД и Русије, а како је најављено, њихове консултације потрајаће до 18. августа.