Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сезонци највише имају посла у грађевинарству

Послови који се обављају само у току сезоне, а који се односе на угоститељство и рад у иностранству на приморју ове године не постоје у понуди, али се зато траже радници у кол-центрима, у магацинима...
У Србији је од почетка ове године пријављено око 22.270 сезонаца (Фото А. Васиљевић)

Како наћи довољан број сезонских радника, посебно у условима пандемије, када је ионако отежано кретање радне снаге, питање је које не мучи само суседне и земље ЕУ него и Србију, којој радника све више недостаје.

Док надлежни упозоравају на опрез и саветују да се грађани пре било ког радног ангажмана добро распитају ко је послодавац и да ли нуди уговоре, сезонци се све чешће питају и да ли ће им газда обезбедити ваљану заштиту и услове рада у условима ширења вируса корона.

Тренутно сезонци највише имају посла у грађевинарству, где су и највише ангажовани у раду на црно, потврђују у Инспекторату за рад, али и у пољопривреди, и то око брања воћа, у Војводини, у Лесковцу, Гучи, околини Ариља, Пожеге, Ваљева и Бајине Баште, селима код Чачка, Ужица...

Највећи број радника добија посао на неколико недеља уз у просеку 2.500 динара дневнице и обезбеђен смештај и три оброка, али без било каквог уговора о раду. Тако остају и без свих радних права, а дневнице зарађују код газда пољопривредних имања које инспектори рада готово да и не обилазе. Они који имају више среће највише су ангажовани у кол-центрима, на лепљењу декларација и паковању у магацинима, највише у административним делатностима, али такве послове најчешће прихватају млади.

У омладинским задругама откривају да су дневнице од 1.500 до 2.500 динара, у зависности од дужине радног времена и врсте посла, а да је због епидемије чак неке послове могуће обављати и од куће. Задругари признају да је понуда послова мања због вируса корона, али и да су сви који су ангажовани преко омладинских задруга дужни на послу да носе маску и држе физичку дистанцу.

Да се тржиште рада враћа у какву-такву нормалу потврђују подаци о броју огласа за посао на сајту „Инфостуд”. Тренутно их је више од 2.000 активних. Тај број је по изласку из ванредног стања достизао и цифру од 3.500 огласа, али су због годишњих одмора процеси селекције и регрутације радника одложени за септембар. У „Инфостуду” напомињу да су туризам и угоститељство највише погођени, а сезонски послови који се односе на угоститељство и рад у иностранству на приморју ове године не постоје.

– То је умногоме допринело паду броја пословних могућности за сезонске раднике, а што се тиче стања на тржишту рада највећа понуда, али и највећа потражња, влада у области трговине, односно продаје – додају у „Инфостуду”.

Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се посебна евиденција о ангажовању сезонских радника по овим уговорима не води.

С друге стране, од почетка ове године, према подацима НАЛЕД-а, посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у пољопривреди, у Србији је пријављено око 22.270 сезонаца. Примена Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почела је почетком прошле године, а како истичу у НАЛЕД-у, предности увођења е-система су бројне.

Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца).

Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.

Сезонски ангажман не брише незапосленог с бироа рада

Тражиоци запослења који су пријављени на евиденцију Националне службе за запошљавање могу да се изјасне да су заинтересовани за обављање сезонских послова. Тиме НСЗ долази у могућности да обави селекцију и посредовање и одговори на захтеве послодаваца за обезбеђивањем радника и за рад на сезонским пословима. Ипак, обављање оваквих послова не утиче на број незапослених на евиденцији, додају у овој служби јер се они који су ангажовани на сезонским пословима не бришу с евиденције и не губе законом прописана права, као што је рецимо право на новчану накнаду. Надлежни истичу и да су најтраженији сезонски послови из области пољопривреде: садња, сетва, жетва, берба, заштита биља, припрема земљишта, орезивање, чишћење, љушћење, сортирање…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.