Критика закона није говор мржње

Врховни касациони суд донео је коначну пресуду да у тексту декана Правног факултета у Новом Саду проф. др Бранислава Ристивојевића није било говора мржње нити дискриминације према женама и припадницима ЛГБТ популације. Тужбу против декана поднела је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, због навода у тексту „Насиље у породици и насиље над породицом”, који је објављен у електронском издању часописа „Нова српска политичка мисао”, 5. јуна 2017. године.

Повереница сматра да су у овом тексту, који критикује Закон о спречавању насиља у породици, жене дискриминисане реченицом да тај закон не служи за заштиту слабих у породици него да „служи за заштиту жена, без обзира на то да ли су јаке или слабе, вољене или невољене, нервозне, мушичаве или добро расположене, да ли имају љубавника или не, да ли зарађују или су издржаване, да ли су у брак унеле неку имовину или су се уселиле у мужевљев стан”.

Професор је у тексту изнео и мишљење да на пораст насиља у породици утиче и „манично приказивање такозваних ријалити шоу програма на телевизијским каналима са националном покривеношћу, у којима се најнепосредније подстичу акти насиља међу људима који живе у истом домаћинству”, као и „полицијска заштита свечаним шетњама хомосексуалаца на градским улицама којом приликом се отворено слави примитивна, насилничка, приземна, огољена и простачка сексуалност”.

Виши суд у Новом Саду, као првостепени у овим парницама, оценио је да такав текст представља дискриминацију, па је професору забранио јавно иступање у будућности, али потом Апелациони суд у Новом Саду заузима потпуно другачији став, као и коначно Врховни касациони суд, где је овај случај доспео по ревизији Бранкице Јанковић и Државног правобранилаштва. Највиши суд одбио је ревизије и дозволио др Ристивојевићу слободу говора и јавног иступања.

„Тужени је смео и могао и јавно да изнесе свој вредносни суд о предметној теми јер то представља слободу изражавања, која је неопходна за опстанак и развој демократског друштва и која не може представљати дискриминацију само због оштро употребљених речи”, наводи се у коначној пресуди ВКС који закључује да тужени није вређао припаднике другог пола и друге сексуалне оријентације.

– Сматрам да то и није била парница о дискриминацији већ управо парница о слободи говора. Повереница није пробала само да ми забрани да говорим него и да размишљам. Она је приписивала мојим речима нека значења и онда судила не мојим речима него својим тумачењима, из чега произлази да ја не смем ни да помислим то што је она извукла као закључак из мојих речи. У жалби на првостепену пресуду сам написао да ми није само слобода говора нарушена већ и слобода мисли, чак и слобода помисли. Ако желимо да људи у Србији сучељавају различита мишљења и идеје, онда не треба дозволити да неко буде осуђен због другачијег мишљења  – каже проф. др Бранислав Ристивојевић.

„Тужени има право да изнесе свој став и гледиште о садржини наведеног закона, а чињеница да је образлагањем свог става користио оштрије речи не подразумева само по себи да је дискриминисао женски пол”, образложио је Апелациони суд у Новом Саду. Друга спорна реченица односи се на манифестацију сексуалности приликом јавне шетње а не на другачије сексуално опредељење, став је овог суда, који ВКС потврђује као исправан и констатује да текст др Ристивојевића не представља говор мржње или позив на насиље.

– Тужба је стигла тек годину дана после текста, и то услед притиска једне невладине организације. У исто време се појавио и пројекат „стратешког парничења”, који подразумева да се у некој области издејствује прва пресуда, која ће определити правац како треба сви остали судови убудуће да одлучују у таквим ситуацијама, иако знамо да код нас извор права нису пресуде него закони. Међутим, требало је оправдати новац за тај пројекат, па су наши стручњаци прећутали страним донаторима да у Србији нема стратешког парничења, а прва парница у том пројекту требало је да буде управо ова која је покренута тужбом против мене због мишљења изнетог у тексту за ширу јавност – каже др Ристивојевић.

У одговору на ревизију пред Врховним судом поднео је као доказ снимке са геј парада у Београду, на којима учесници опонашају полни однос на улици, што је у спорном тексту описао као примитивну и простачку сексуалност. Истиче да је то, пре свега, прекршај из члана 8. Закона о јавном реду и миру - „непристојно, дрско и безобзирно понашање у јавности”.

Бранкица Јанковић, којој је у мају ове године истекао мандат на функцији поверенице за заштиту равноправности, каже да повереништво води такозване стратешке парнице зато што суд треба да пошаље јасну поруку јавности да су дискриминација, увредљив и понижавајући говор у Србији забрањени. Не сматра да је она лично изгубила спор.

– Парница је вођена у јавном интересу, против дискриминације и против увредљивног и понижавајућег поступања. Осим тога што је јавни интерес на губитку, изгубиле су и све жене и припадници ЛГБТ популације. И даље сматрам да је текст др Ристивојевића заиста опасан, јер се говори увредљиво о женама у тренутку када су се читава држава и друштво покренули у борби против насиља у породици. Притом Врховни касациони суд тек после две године доноси овакву одлуку, којом одступа од своје претходне праксе – каже Бранкица Јанковић.

Наводи да је у поступку против Драгана Марковића Палме, због његове изјаве да хомосексуалност представља болест, највиши суд донео потпуно другачију одлуку 2017. године, осудивши га за дискриминацију, између осталог и због тога што је изјава дата десетак дана пре одржавања „Параде поноса”, када је постојала опасност од насиља на улицама. Она је лично била на свим геј парадама у Београду и тврди да није видела простачко и примитивно понашање учесника те манифестације.

Тужба против др Бранислава Ристивојевића била је поднета за повреду члана 12. Закона о забрани дискриминације, који забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које вређа достојанство лица или групе лице. Повереница истиче да посебну тежину има чињеница да је тужени уједно и професор и декан Правног факултета у Новом Саду, који образује будуће генерације правника – судије, јавне тужиоце, инспекторе...

– Правни стручњаци за дискриминацију биће шокирани пресудом која професору даје за право да може да настави да вређа и употребљава непримерен језик – каже Бранкица Јанковић.

Професор Ристивојевић остаје при томе да није извршио дискриминацију, што је потврдио и Врховни касациони суд. Истиче да се управо на факултетима мора износити другачије мишљење и да је академска заједница последњи бастион слободе говора у Србији.