Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Хрватској за годину дана нестало више од 73.000 радних места

(Фото Танјуг)

ЗАГРЕБ - Само за годину дана, од краја јуна прошле до краја јуна ове године, број запослених у Хрватској смањио се за више од 73.000.

Број незапослених скочио је на више од 150.000, што је незапамћен ниво незапослености у Хрватској, пише портал „Индекс”. Смањење броја запослених и скок броја незапослених директне су последице корона кризе, која је обележила ову годину.

У Хрватској је, према подацима ДЗС-а, крајем јуна било запослено 1.512.452 људи. То је 73.021, или 4,6 одсто, мање него крајем јуна прошле године, када је у Хрватској, према коначним подацима државне статистике, било запослено укупно 1.585.473 људи.

Другим речима, преноси портал Индекс, готово сваки 20. грађанин који је средином прошле године радио, сада више не ради, а број запослених у том периоду смањио се отприлике за број становника Задра.

Истовремено, број незапослених знатно је порастао. Наиме, крајем јуна прошле године без посла је, према коначним подацима државне статистике, било 114.498 грађана, а годину касније 150.651, што је скок за готово трећину.

Требало би имати на уму да је овде реч о укупном броју незапослених: стваран број људи који су у корона кризи остали без посла већи је него што то на први поглед изгледа и досеже око 50.000, али како су поједине делатности чак и у кризним условима запошљавале, укупан раст броја незапослених на крају је ипак мањи.

Осим тога, упозоравају економисти, део људи који су остали без посла и не пријављује се на берзу рада.

„Ту говоримо о синдрому обесхрабрених радника који је у Хрватској од раније познат. Део људи који је остао без посла једноставно не верује да ће преко берзе рада наћи нови посао, па се и не пријављује”, објашњава за „Индекс” Данијел Нестић из загребачког Економског института, преноси Танјуг.

Како год се развијала ситуација, наводи портал, јасно је да Хрватску на тржишту рада у наставку године чека наставак раста незапослености: део економиста каже и да би број од 200.000 незапослених на крају године изгледао оптимистично.

Већ и званични податак да је за годину дана више од 2.000 хрватских предузећа морало да стави кључ у браву довољно говори о озбиљности ситуације.

Кретања на тржишту рада у наставку године зависиће од епидемиолошке ситуације, али и од одговора хрватских власти на тај изазов како би помогла економији да се одржи изнад воде.

На крају, закључују економисти, зависиће и о дубини амбиса у који је земљу гурнула корона криза, а чије би размере требало да буду ускоро видљиве.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Dobiti će 22 milijarde eura od EU. Što će duplo veća Srbija dobiti od Kine i Rusije? Rakete i dronove sa 30% popusta. Rugala se sova sjenici
ВлаДо
Нестало би и више радних места да нису попунили радници из Србије који су за шаку долара већу плату напустили радна места у Србији и постали гастарбајтери у Хрватској.Но ,није то чудно већ чињеница да су напустили најперспективнија подручја у Србији као Шабац и отишли у најпустији предео Хрватске у Славонију.
Анка
Српски Понос!
Cvrle
A u Srbiji?
Анка
Па ово су све “Југо пропале фирме” кажу моји велики Хрвати. Нема проблема! Швабе требају јефтину радну снагу и обожавају Хрвате...
Muradin Rebronja
Tržište rada određuje cenu svakoga od nas. U zavisnosti od zemlje. Kod nas u Kanadi, u ugostiteljstvu, perač suđa zarađuje 10 dolara na sat, kuvar i/ili konobar 20 a šef kuhinje i/ ili menadžer restorana, 30 dolara na sat. A pošto se niko naučen rodio nije, šef kuhinje je počeo kao perač suđa, onda kao kuvar pa tek onda postao šef kuhinje. Hocu da kažem da mi sami određujemo svoju vrednost. A najbolje je kada šef kuhinje ili menadžet restorana odluče da budu vlasnici svojih restorana. Ako mogu.
Helen
Anka, ima li i jedna zemlja na svijetu, a da ima tržišnu ekonomiju, a koja nije okusila znatan porast broja nezaposlenih zbog pandemije? Uzmite samo ugostiteljstvo i pogledajte koliko je pandemija tu uništila radnih mjesta. Upravo suprotno, da su ovo "jugofirme" i planska ekonomija, novonezaposlenih zbog pandemije ne bi bilo jer bi država pokrivala dugove zbog krize. Dakako to bi bilo moguće samo neko vrijeme dok i sama država ne bi otišla u stečaj, jer novac nigdje ne pada s neba.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.