Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штедња становништва повећана и у време пандемије

Динарска штедња је крајем јуна 2020. године достигла рекордних 85,5 милијарди динара
(Фото А. Васиљевић)

Штедња у Србији наставља да расте упркос светској економској кризи и неизвесности изазваној вирусом корона, што недвосмислено указује на наставак поверења становништва у стабилност домаћег финансијског система, саопштила је јуче Народна банка Србије.

Динарска штедња је крајем јуна 2020. године достигла рекордних 85,5 милијарди динара, а у последњих осам година, од јуна 2012, готово је упетостручена, односно повећана за чак 67,9 милијарди динара, саопштено је из НБС.

Више од половине укупног раста, или 34,2 милијарде динара, остварено је у последње три године, истичу из централне банке.

Додају да то потврђује да су монетарна, финансијска, фискална и макроекономска стабилност, које су у претходном периоду постигнуте и које се успешно одржавају – биле предуслов за поверење грађана у домаћу валуту и банкарски систем.

И девизна штедња у протеклих осам година бележи раст, иако нешто умеренији у односу на динарску штедњу. Она је са 7,9 милијарди евра с краја јуна 2012. године повећана на 11 милијарди евра на крају јуна ове године.

Континуирани раст динарске и девизне штедње, напомињу из НБС, остварује се у условима смањења каматних стопа на орочену штедњу становништва и, у последња четири месеца, у условима кризе изазване вирусом корона, што додатно потврђује да је поверење грађана у банкарски систем Србије на високом нивоу.

Најновија анализа НБС још једном је потврдила да је штедња у домаћој валути исплативија од штедње у девизама.

Анализа исплативости штедње орочене на годину дана и реорочаване у периоду од осам година показала је да би динарски штедиша на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2020. године добио скоро 39.500 динара (око 340 евра) више него да је у истом периоду положио на девизну штедњу евре у противвредности наведеног износа од 100.000 динара.

И у случају орочавања штедње на годину дана, без занављања, у последњих осам година било је исплативије штедети у динарима, и то у чак 98 посто посматраних годишњих потпериода.

Рецимо, штедиша који је од прошлог јуна штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио би у јуну 2020. преко 2.600 динара више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.

До истог закључка се долази и када се исплативост динарске у односу на девизну штедњу посматра на краће, али и на дуже рокове.

У случају орочавања штедње на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у преко 86 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је код орочавања штедње на две године, динарска била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Из НБС наглашавају да је већа исплативост динарске штедње резултат постигнуте и одржане монетарне стабилности, ниске и стабилне инфлације и релативно стабилног курса динара према евру и сyабилности макроекономског система.

Исплативост се огледа и у вишим каматним стопама на динарску штедњу у односу на девизну, као и у повољнијем пореском третману штедње у домаћој валути, јер се на камату по основу динарске штедње порез не плаћа, док се на камату по основу девизне штедње у еврима плаћа порез од 15 посто.

У централној банци подсећају и на све благовремено донете мере у периоду пандемије које су допринеле сигурности грађана и очувању привредне активности.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zvezdana
Da stednja u poslovnim bankama raste je dobar vic. Banke sredstva do kojih su dosla naplacivanjem nezakonito visokih marzi, naknada, kamata zateznih i redovnih kao i ona do kojih su dosla pranjem novca prevarama koje na kraju plate poreski obveznici i drzava - u bilansim prikazuju kao stednju ! Kada bi Nezavisna drzavna revizorska institucija iskontrolisala NBS kao celnika kartela banaka u prevarama klijenata banaka sa kojima na kraju godine deli dobit - videlo bi se da je 85% njih nelikvidno.
Nikodim
Замолио бих аутора текста за објашњење порекла речи ЗАНАВЉАЊЕ коју је употребио . Мислио сам да још увек постоји реч за такву прилику - ОБНОВА, ОБНАВЉАЊЕ.
Миодраг Стојковић
И све више штедње ће бити. Оних 3% становника који имају вишкове новца незнају где да више улажу новац већ у банку. Правите се НЕВЕШТИ. Становништва у Србији је све мање. Због чега,,? Није сигурно због повећане штедње.
Yugocinik
Nije toliko problem sto Srbiju napustaju njeni gradjani jer nikada ne moze toliko njih otici, a da njihova mesta ne popune neki imigranti iz dalekih jos siromasnijih zemalja. Problem je sto ovde nikada nece biti visoki evropski standard koji onda podrazumeva i visoki nivo stednje u nasim, odnosno stranim bankama.
Evroskeptik
Od dolaska na vlast SNS-a pet puta veca stednja u dinarima nego u evrima jer ko je 2012. Godine stavi na stednju 850 evra u dinarima zaradio je preko 300 evra vise od onoga ko je stedeo u evrima. Ti jr veliki uspeh Tabakovicke kao guvernera NBS i vlade Srbije.
Nadzirac
Nije to povecanje stednje, vec ljudi nisu otisli na god. odmore pa se, eto, pojavilo malo "viska" para. Te pare ljudi sada cuvaju jer se na jesen ocekuju veliki ekonomski problemi: otpustanja, smanjivanje zarada, smanjivanje stranih investicija, svasta se prica o penzijama.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.