понедељак, 17.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.06.2008. у 22:00

Да ли године бришу злочине

Аустрија је хумана земља и правна држава, а не Гвантанамо. Не одбацујемо своја начела због политичких калкулација, рекао је поводом оживљавања случаја Ашнер потпредседник Удружења аустријских судија Манфред Хернхофер.

Да Миливој Ашнер, некадашњи шеф усташке полиције у Славонској Пожеги који је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата, мирно живи у Аустрији и поред међународне потернице, открио је британски таблоид „Сан”. Ашнер се сматра одговорним за депортацију више хиљада Јевреја, Срба и Рома у концентрационе логоре, превасходно у Јасеновац, 1941. и 1942. године. Хрватска је тражила његово изручење 2005. године, а о том захтеву одлучиваће Земаљски суд у Клагенфурту, у коме је судија Хернхофер.

Најмање у једној тачки правосудни органи располажу јаким доказима о Ашнеровој кривици. Хрватски историчар Ален Будај дошао је до докумената из 1941. године у којима усташе помињу Ашнера као човека који јепроследио одредима смрти групу од око шест стотина Јевреја, Цигана и Срба, зарад транспорта на „коначно” одредиште, у логор Јасеновац. Будај је податке проследио хрватским државним органима 2004. и по налогу Жупанијског суда у Пожеги (некадашњој Славонској Пожеги), хрватско Министарство унутрашњих послова је расписало потерницу за Ашнером. То је учинио и Интерпол.

Све те чињенице, званично, познате су аустријским органима од 2005. године. Тада је надлежно хрватско тужилаштво подигло оптужницу против Ашнера и проследило захтев Бечу за његово изручење. Хрватски медији објавили су да Аустрија није могла поступити по захтеву званичног Загреба, јер тамошњи закони не дозвољавају изручење аустријских држављана другим земљама.

Ни кад је изгубио аустријско држављанство, Ашнер није изручен Загребу, ни изведен пред лице правде у Аустрији. Као разлог се наводи да пати од тешког облика старачке сенилности, да је неспособан да схвати предмет и тежину оптужнице.

Исправност оваквих навода о здравственом стању Ашнера оповргли су спортски новинари британског булеварског дневника „Сан”, како кажу, стицајем околности. Када су у једној кафани, у центру Целовца, препознали Ашнера, прича о сенилном старцу се срушила као кула од карата. Чак би и најпреданијим Ашнеровим заштитницима тешко пало да објасне како се „сенилни старац” у разговору са острвским новинарима сетио свих детаља из своје неславне, ратне каријере.

Питање Ашнеровог (не)извођења пред лице правде подстакло је жучне расправе и вишеструке поделе у аустријској јавности.

Тематски спектар сучељавања је шаролик. Обухвата, најпре, сврсисходност вођења процеса против лица у поодмаклој старости, која, бар према дијагнози лекара, нису свесна ситуације у којој се налазе, ни давне кривице, па чак ни последица са којима би могле да се суоче.

Друго, поставља се питање веродостојности дијагноза – потписали су их лекари за које се тврди да су симпатизери и активисти ултрадесничарских организација. Попут судског вештака за медицину Макса Нојмана и професора Рајнхарда Халера.

Сходно реченом, питање које се најчешће поставља у јавности гласи: Да ли Аустрија штити ратне злочинце, своје и некадашњих Хитлерових савезника, иако се званично декларише као „прва жртва Хитлерове агресије?

Предмет многих коментара у тамошњој штампи је и питање да ли Беч страхује да би потезање питања изручења, наводно, онемоћалог старца допринело даљем расту популарности екстремне деснице.

У Министарству правосуђа преовлађује супротно мишљење. Ослањајући се на сазнања Службе за заштиту уставности, која указују на постојање илегалних неонацистичких ћелија у подземљу – „Политика” је почетком јуна известила о почетку суђења радикалним неонацистима у Велсу, у покрајини Горња Аустрија – сматра се да би изручење Ашнера био јасан сигнал десници да по питању рестаурације нацистичких идеологија нема праштања. С тим у вези се указује и на поразне статистике – у последњих девет година у Аустрији је вођено 199 судских процеса против нациста и неонациста – више него у три деценије пре тога.

На улицама је, међутим, приметна радикализација међу такозваним симпатизерима деснице. Од испољене нетрпељивости према Енглезима, који су, по њиховом мишљењу, кивни на Аустрију због чињенице да њихова репрезентација не учествује на фудбалском првенству Европе, до повика „доста је било реваншизма и судских процеса који се воде само зарад касне освете”.

-----------------------------------------------------------

И наравно, Хајдер

Оштром тону и распламсавању расправа доприносе, наравно, и политичари екстремне деснице. Тако се, пре свих, Јерг Хајдер заузео за Ашнера. У функцији земаљског поглавара Корушке изјавио је: „Та породица заслужује наше поштовање... Не би требало потезати питања о њиховој прошлости, која се темеље на сумњивим доказима.”

Милош Казимировић - Радоје Арсенић

-----------------------------------------------------------

Аустријски Хрват или хрватски Аустријанац?

(/slika2)Одговор на питање да ли би Миливој Ашнер требало да буде изручен Хрватској, или би му требало судити у Аустрији, могао би да зависи од интерпретације његове националне припадности, држављанства.

По слову аустријског закона, Ашнер је хрватски држављанин, иако је стекао аустријско држављанство још давне 1946. године - непуних годину дана пошто му је пошло за руком да избегне судбину већине усташа који су испред Блајбурга, у аустријској покрајини Корушка, пресретени од британске војске и враћени у Словенију, партизанима.

Све до 1991. године живео је у Целовцу под лажним, односно преиначеним именом и презименом. Уместо Миливој Ашнер представљао се као Георг Азнер.

Те 1991. године, пошто је Хрватска призната као независна држава, Ашнер, или Азнер, вратио се у некадашњу домовину и настанио у Дарувару. Наводно, његов мотив је био лични позив преминулог хрватског политичара Фрање Туђмана. Ашнер је тада затражио и добио ново хрватско држављанство. Том приликом, међутим, пропустио је да обавести аустријске власти о двојном држављанству, односно да затражи дозволу да задржи аустријски пасош. Тако је, аутоматски, изгубио држављанство. Чињеница му је предочена 2005. године, када се вратио у Аустрију, бежећи од хрватских власти које су против њега покренуле истрагу због почињених злочина у Другом светском рату. Аустрија, међутим, што је крајње неуобичајено, није му ускратила гостопримство, иако је за њим расписана међународна потерница у Загребу.

С. Р.

Коментари7
8365d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља