Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сведоци времена и предaка

У књизи „Српска гробља на Косову и Метохији” Митре Рељић анализирана је уништена споменичка и језичка баштина на тамошњим надгробним белезима
Са градског православног гробља у Приштини, 2018. (Фото: Живојин Ракочевић)

Мисао о потреби бележења надгробних текстова на Косову и Метохији пре него што их „прогута” земља јавила се недуго по изгону приштинских Срба 1999. године, наводи Митра Рељић, професорка Универзитета у Косовској Митровици, која је све податке са тамошњих надгробних споменика недавно објавила у књизи „Српска гробља на КиМ: уништена споменичка и језичка баштина”, у издању Матице српске из Новог Сада.

Монографија је резултат вишегодишњег прикупљања и обраде споменичких натписа са порушених камених белега, као и података са поломљених или ишчупаних дрвених крстова, уништених спомен-чесми подигнутих на гробљима, лимених плочица постављених (уместо крстова) изнад глава упокојених и убијених Срба и неидентификованих страдалника за време бомбардовања 1999. године и након њега.

На појединим гробљима, као што је у Вучитрну и Ђаковици, ангажовањем сродника или Комисије за спровођење обнове (при Савету Европе), један број срушених споменика је у међувремену усправљен и поправљен. Многи од тих надгробника на гробљима која су остала без адекватне заштите поново су срушени.

– Изгнани Приштинци желели су да их обавестимо у каквом су стању споменици, а ми смо хтели да им пренесемо утешну вест, стрепећи да ли ћемо тражене гробове да затекнемо „живе”. У исто време, новоустановљена парцела на градском гробљу у Приштини, на којој су без ковчега, крста и свог језика „сахрањивани” проналажени Срби и они умрли у приштинском Дому стараца, постајала је све пространија – навела је Митра Рељић.

Укупан број гробних места на подручју централног и северног Косова, Косовског Поморавља, јужне и северне Метохије, са којих доноси податке, износи 1.049. Нека су стара више од сто година.

– Лимене плочице на свежим хумкама, исписане масном бојом, бројевима и почесто албанском графијом, биле су опомињући показатељ затирања националног, културно-језичког и просторног идентитета Срба. Старо гробље у Ђаковици данас служи за одлагање отпада, старих грађевинских машина и слично – пише ауторка која је књигу посветила сећању на све Радмиле и Радомире, Миланке и Миловане, Стојане и Стојанке, Јаблане и Ковиљке, Јеремије, Јефимије, Пантелије, Ристосије...

Објашњава да на српским гробљима на КиМ преовладавају вертикално постављене мермерне или гранитне плоче свакојаких ликовних решења и у већем броју црне боје. Од симбола доминира крст, јавља се у разним облицима (детелинасти, јабучасти, са равним линијама, краћим или дужим хоризонталним крацима). На старијим споменицима презиме жена и деце је изостављено, и жена се у таквим ситуацијама идентификује именом мужа или оца – Сара Живина, Јелисавета кћи Живојина. Новији споменици имају облик цвета, сунца или крила при чему је једно често поткресано...

– Ма колико оскудни, споменички натписи пружају довољно података о историјском усуду, вечитим, насиљем изазваним миграцијама и тегобном животу косовскометохијских Срба, о патријархалној везаности породице и вери Косоваца и Метохијаца. Оно такође потврђују међусобно уважавање чланова патријархалне породице. Из њих се јасно види да унуци нису заборавили деде и баке, стричеви синовце и синовци стричеве. Ако нема ко други, дуг према умрлом испуниће члан породице који не мора бити у крвном сродству, као што показује пример у Сувом Лукавцу где је на крсном белегу уклесано – спомен гради јетрва Станица – наглашава Митра Рељић.

Највећи број презиме је са форматима -ић, -евић, -овић, док 35 има друге завршетке -ин, -ан, -ак, -ек, -ев, -ов, -ац, -аз, -ски. Нека од ових презимена су топонимског порекла: Бадањак према селу Бадње у данашњој Хрватској, Жегран (према селу Жегра недалеко од Гњилана), Мрђа (према селу Мрђе надомак Дрвара у БиХ). Док је одређени број страног, словенског или несловенског порекла Клер (нем.), Шаркези (мађ.), Захаров, Успенски, Нумитиј (рус.).

У корпусу разматраних споменичких натписа забележена су према опадајућој учесталости следећа занимања: свештеник, трговац, официр, жандар, кафеџија, кројач, зидар, возач, столар, месар, казанџија, професор, доктор, економиста...

Порушена гробља сведоче о томе да су Срби на простору Косова и Метохије, без обзира на политичке и идеолошке мене, своје упокојене доследно испраћали ћирилицом. Ова српска гробља, наглашава ауторка књиге, представљају јединствене чуваре нашег сећања (реч „сахранити” у руском језику и данас значи „сачувати”), на којима се ишчитавају подаци о историјском усуду, вечитим, насиљем изазваним миграцијама и тегобном животу косовскометохијских Срба. Они сведоче и о патријархалној везаности породице, вери, обичајима и језику, наводи Митра Рељић која годинама истрајно пише о језику и култури Срба на Космету.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.