Изузетно Тичије поље

Непрегледне ливаде и пашњаке Јадовника и суседног му Озрена полако осваја шума, чује се тек понека клепетуша – звона говеда и оваца. У засеоку Тичије поље дим се из оџака вије само још из једне куће. Чисте изворске воде, самоникло биље, оштар планински ваздух привлаче планинаре, туристе, љубитеље природе, а то буди наду да ће се живот вратити на овај простор југозападне Србије који је заштићен као Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник”.

Ово подручје је препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, које се временом развијало као резултат узајамног деловања природе и традиционалног начина живота локалног становништва. Као такав, на територији општине Пријепоље, издвојен је Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник”.

Назив планине Јадовник вероватно потиче од муке и јада који су снашли све које је зима неспремне затицала на овој планини. Наиме, снег зна да достигне и до три метра висине, а проблем представља и густа и непрозирна магла. Озрен се пружа југоисточно од Јадовника. На падинама ове планине многобројни извори сливају се у један од ког креће река Увац. Од мештана ћете чути да Увац има извора колико је у години дана.

Под режимом заштите је високопланински крас Јадовника, клисуре и кањони Дубочице, Рамовића и Дубоког потока, изворске воде, питоми пропланци карактеристични за динарске планине Старог Влаха.  Биолошке вредности подручја изражене су кроз разнолик биљни и животињски свет. Од биљних врста, као изузето значајне, издвајају се линцура, нарцис и равнострани звончић, који је стеноендемит клисуре Лима и Полимља.

Овај простор један је од важнијих центара биљне разноврсности не само Србије већ и читавог Балкана и Европе, са 59 врста балканских ендемита, 54 врсте ретких и угрожених биљних таксона и европско-бореалне врсте смрче, клеке, букве, црњуше, боровнице које се налазе на надморској висини од 600 до 1.200 метара.

– Област Озрена означена је као подручје од међународног значаја за биљке (ИПА) – наглашавају у заводу.

У клисурама, усеченим у падине Озрена и Јадовника, налази се и терцијарни реликт, миришљаво дрво тисовина. Народно веровање каже да тиса штити од злих духова, па је у крајевима где расте њено дрво ушивано у одећу или се носило окачено о врат у облику крстића.

Разноврсност фауне огледа се у 19 врста гмизаваца и водоземаца, од којих се издвајају поскок и шарени даждевњак. Небом језди преко 100 врста птица, а скоро све врсте су гнездарице. Неке од најзначајнијих врста су прдавац, белоглави суп, сури орао, ушата шева, риђи мишар, ветрушка, буљина. Видра и дивља мачка само су неке од 25 врста сисара који живе на овом подручју.

Вилински коњици су репрезентативни представници фауне инсеката у смислу показатеља очуваности станишта.

– Простор одликује и специфичан сеоски амбијент с вредним објектима етно-наслеђа који представљају одраз духовности и живота становништва и веома вредно културолошко наслеђе – наводе у Заводу за заштиту природе Србије.

Клисуре и кањони, усечени у падине Озрена и Јадовника, практично су неприступачни и остављају утисак праве нетакнуте дивљине. Насупрот томе, питомо Тичије поље и скоро равна и под бујном травом површина Јадовника пружају потпуно другачију слику.

Подно планине Озрен, на близу 1.500 метара надморске висине, свило је своје гнездо Тичије поље, засеок села Милаковићи. Етнографски музеј на отвореном, у коме је за разлику од Сирогојна, све изворно и живо.

Како смо сазнали од Првослава Павловића, из Штавља, у засеоку живи трочлана породица Лазовић, Косан, Радмила и син Миле.

Првослав је редован гост у Тичијем пољу, где из петнаестак километара удаљеног Штавља долази пешке, преко брда, с планинарима. Од њега смо сазнали да је у кући Лазовића рођен и отац нашег познатог глумца Данила Лазовића.

Простор допуњују и вредни споменици културе, пре свих обновљен манастир Давидовица из 13. века, задужбине Немањиног унука, жупана Дмитра (потоњи монах Давид). У манастирској цркви сахрањен је отац кнегиње Милице, кнез Вратко.