Наградном игром до боље наплате пореза

Након што смо издвојили рекордних 5,8 милијарди евра за пакете помоћи привреди и грађанима, донели смо одлуку и о секторској помоћи за хотелијере, која износи још око 1,2 милијарде динара. Она подразумева директне субвенције за хотеле у градовима, и то тако што ће сваки добити 350 евра по лежају, као и 150 евра по соби. Новац ће им бити уплаћен у најкраћем року како бисмо им помогли да превазиђу овај тежак период. Имаће могућност да се пријаве на јавни позив који ће бити објављен у наредних десетак дана, каже у интервјуу за „Политику” Синиша Мали, министaр финансија.

– Градски хотели су најпогођенији, зато смо помоћ усмерили на њих, док су хотели у туристичким местима радили чак и боље него иначе. Даћу вам пример и за један хотел у Београду, који има 146 смештајних јединица и 237 лежајева. Такав хотел ће добити укупно 104.850 евра, што је прилично велика цифра ‒ објашњава министар финансија.

Велико изненађење је био други пакет мера помоћи привреди јер је очекивано да буде усмерен само ка најугроженијим секторима. Због чега сте у последњем тренутку одлучили да уместо снајперски прецизних мера, оне поново буду линеарне и помоћ добију сва предузећа?

Тако је, одлучили смо да ипак и други пакет буде усмерен ка свима, јер смо имали много бољу наплату пореза и доприноса него што смо то пројектовали. Такође, знали да ће тако сигурно помоћ добити сви они којима је она неопходна и да ће то имати позитивне ефекте на наш привредни раст. Дакле, нашли смо простора за такву помоћ, а да то са друге стране не угрози нашу макроекономску стабилност. Мислим да је то била права одлука, поготово узимајући у обзир и да ће на тај начин бити задржана пуна запосленост до краја године. Верујемо да ће се до тада ситуација стабилизовати и да ће се компаније потпуно прилагодити новим околностима. Надамо се и да ћемо имати вакцину до краја године.

Државу су априлски и јулски пакети помоћи привреди коштали око три милијарде евра. Одакле новац за то?

Србија је у мају ове године, одмах након избијања кризе, изашла на међународно финансијско тржиште. Наишли смо на огромну пажњу професионалних инвеститора и успешно продали државне обвезнице у износу од две милијарде евра. Обвезнице су листиране на Лондонској берзи и доспевају на наплату 2027. Имали смо интересовање више од 300 инвеститора, а добили смо купонску стопу од 3,125 одсто. То је био доказ поверења инвеститора у нашу земљу. На тај начин смо финансирали огроман пакет подршке за привреду и грађане, баш као и већина земаља у свету која се у ту сврху задужила. Добро је што смо у кризу ушли са ниским јавним дугом и добрим стањем у буџету, тако да смо имали простора да повећамо јавни дуг за неколико процената.

Да ли ће нам јавне финансије остати здраве до краја године? Да ли ће јавни дуг прећи границу од 60 одсто БДП-а?

Једнократно повећање дефицита и јавног дуга током 2020. не доводи у питање одрживост јавних финансија Србије, а доприноси мањем паду БДП-а и убрзаном економском опоравку, који ће у наредном периоду генерисати и веће приходе државе. Министарство финансија за сада остаје при фискалном оквиру за 2020. који је утврђен при изради ребаланса буџета. Дефицит опште државе пројектује се на нивоу од 7,2 одсто БДП-а (394,8 милијарди динара), а за буџет републике на нивоу од 6,9 одсто БДП-а (381 милијарду динара). Осим тога, јавни дуг неће прећи границу од 60 одсто БДП-а.

НБС је задржала пројекцију да ће пад БДП-а ове године бити 1,5 одсто, а можда чак и мањи. Стручна јавност и међународне финансијске институције су нешто песимистичнији и говоре о паду од око три одсто. Какве су ваше процене?

Министарство финансија је средином марта ревидирало наниже раст БДП у 2020. години на -1,8 одсто док би у 2021. години раст износио шест одсто. У оквиру Програма економских мера представљен је макроекономски сценарио са пројекцијама основних макроекономских и фискалних показатеља имајући у виду негативне ефекте изазване пандемијом по економију земље. Полазећи од кретања у међународном окружењу, ефеката здравствених мера на економску активност и узимајући у обзир ефекте донетих мера за подршку привреди и становништву, пројекција привредног раста српске привреде за 2020. је ревидирана наниже са четири на -1,8 одсто, што је смањење од 5,8 процентних поена.

Представљени макроекономски сценарио, имајући у виду сва ограничења и неизвесност у погледу дужине и интензитета кризе, како код нас тако и у свету, претпоставља да ће се економски ефекти епидемије вируса корона манифестовати највише током другог квартала, док се у другој половини године очекује умерен опоравак. Оно што је сигурно јесте да су први на удару били сектори туризма, саобраћаја, рекреације и забаве, будући да су предузете мере здравствене заштите директно утицале на њих. Такође, значајан број предузећа из сектора прерађивачке индустрије трпео је последице, а највише на удару су биле извозно оријентисане делатности, али и делатности са значајном увозном компонентом с обзиром на поремећене ланце снабдевања. Поједине делатности прерађивачке индустрије на који је утицај спољних фактора био мањи, попут прехрамбене индустрије, у повољнијем су положају. Највећи негативни ефекти пандемије на економију осетили су се у априлу, а од маја је уследио опоравак у већини производних и услужних делатности који је био бржи од наших очекивања. Према нашим анализама, у случају одсуства мера подршке привреди и становништву, пад БДП-а би био већи, и процењујемо да би износио око пет одсто.

Такође, правовремене мере креатора економске политике у чијем је фокусу било пре свега одржавање запослености, у значајној мери су ублажиле негативне ефекте изазване пандемијом на тржиште рада.

Показало се да ово није само криза понуде већ и криза тражње. На који начин држава покушава да подстакне тражњу, будући да се у последње време мање троши новца и више штеди?

Званични подаци говоре супротно. Погледајте на пример ефекте мере од 100 евра, које смо исплатили за 6.118.555 грађана Србије. Подаци о уплати ПДВ-а за прошли месец показали су нам да смо уместо очекиваних 45,5 милијарди динара, имали укупан прилив од 50,1 милијарду динара. Такође и у овом месецу имамо бољу наплату од планиране. Осим тога, само у јулу имамо 32 милијарде динара већи приход од планираног ребалансом буџета, односно 10 милијарди више у односу на оригинални буџет за ову годину. У временима када се цео свет суочава са кризом када је реч о потрошњи, ово су заиста невероватни резултати.

Премијерка је пре неколико дана апеловала на послодавце да плаћају порезе. Да ли ово значи пад пореске дисциплине и да ли постоји проблем у наплати прихода?

Постоји проблем пре свега са неиздавањем фискалних рачуна. Пореска управа је тако у последњих 10 дана извршила проверу фискалних каса у преко 500 пекара у Србији, и у више од 60 одсто њих сте имали нерегуларности које се односе на неевидентирање промета, непријављене раднике. У Београду је тај проценат чак већи и износи преко 70 одсто. Дакле, од 508 контролисаних објеката у Србији, у 307 су утврђене нерегуларности. И зато апелујем на грађане да траже фискални рачун при свакој куповини, јер од тог новца и наплате ПДВ-а ми даље градимо болнице, школе и ауто-путеве. Како бисмо даље сузбијали сиву економију, у наредним месецима ћемо поново покренути наградну игру која ће подразумевати скупљање фискалних рачуна, с тим да ће овог пута цео процес бити спровођен електронским путем. При пријави за 100 евра, показали смо како један тако масован подухват може ефикасно да се спроведе, па верујем да ћемо то успети и овог пута са скупљањем фискалних рачуна и пријавом која ће ићи електронским путем.

Ипак, када је реч о наплати прихода, имамо бољу наплату домаћег ПДВ-а од плана који је предвиђен ребалансом буџета, такође имамо већи порез на добит од очекиваног, као и доприносе на зараде за месец август, а који су такође већи од очекиваних.

Да ли ћете изаћи у сусрет захтевима синдиката и повећати минималну цену рада, чему се већина послодаваца противи?

Прошле године смо знатно повећали минималну цену рада, за чак 3.000 динара, што се није дешавало годинама уназад. Ове године имамо специфичну ситуацију због пандемије вируса корона, тако да морамо да будемо веома опрезни и паметни када будемо доносили ту одлуку, заједно са представницима синдиката и послодаваца. Увек је тешко помирити њихове жеље и ставове, али на нама је да то покушамо. Дакле, најпре ће се они састати и покушати да се договоре, па ћемо видети са каквим ће предлогом изаћи пред нас. То ће свакако бити ускоро, тако да ће јавност благовремено бити обавештена.

Да ли ће бити повећања плата у јавном сектору крајем ове године, као што је најављивано?

За сада могу да гарантујем да су плате сигурне и да неће бити смањивања, баш као и пензије.

Да ли ће се и када надограђивати швајцарска формула да пензије не буду ниже од 50 одсто просечне зарада, што је најављивано пре пандемије вируса корона?

„Швајцарску формулу” смо почели да примењујемо ове године, а дефинисана је Законом о ПИО фонду. Ипак, ми желимо да пензије расту још више, како би до 2025. просечна пензија у Србији износила 430-440 евра. У том смислу смо желели да благо модификујемо „швајцарску формулу”. То је и даље наша намера, само морамо, баш као и са платама, да будемо стрпљиви и да видимо како ће се надаље одвијати ситуација у вези са пандемијом. Уколико добијемо вакцину до краја године, ми онда следеће године немамо никакав проблем са економијом и можемо да наставимо са планираним активностима.

Ко ће платити кредит „Ер Србије” од 56,5 милиона долара који стиже на наплату у септембру, пошто је ова компанија обавестила кредитора да не може да измири дуг? На који начин ће држава помоћи ову компанију и да ли „Етихад” остаје партнер?

Све авио-компаније у свету данас се налазе у јако тешкој ситуацији, и наша „Ер Србија” у том смислу није изузетак. Ово је вероватно највећа криза икада за авио-индустрију, и управо због тога државе помажу своје авио-превознике. Услед епидемије, а у циљу санирања последице економске кризе коју је изазвала, Европска унија је донела нова правила која се односе на државну помоћ. Правила су значајно релаксирана у односу на постојећа и омогућавају да држава помогне у погледу ликвидности привреде као и у индивидуалним ситуацијама код предузећа код којих је тешкоће у пословању изазвала корона.

Министарство финансија је донело две уредбе путем којих је извршена хармонизација са поменутим европским правилима. Дакле, „Ер Србија” је компанија од националног интереса и држава ће је помоћи.

У току су преговори са повериоцима, чије детаље не могу да износим, али оно што могу да поновим јесте да ћемо сигурно помоћи „Ер Србију”. Заједно са партнерима из „Етихада” радимо на решавању проблема.

Држим се свог посла, економија је моја струка

Када можемо да очекујемо формирање нове владе? Медији су вам додељивали различите функције од премијера, министра финансија до гувернера. На којој позицији видите себе?

Јавност увек воли да спекулише када је реч о формирању нове владе, тако да је то било потпуно очекивано. Лично не волим да се превише оглашавам о тој теми, нити да се препоручујем и уопште да учествујем у таквим причама. Држим се свог посла и радим га најбоље што умем. Економијом се бавим више од 20 година и то је моја струка, нешто што најбоље радим и што највише волим. Државни посао никада није био нешто чему сам тежио, напротив, али добар је осећај када видите да радите нешто за своју земљу, за свој народ. Мислим да смо постигли сјајне резултате у Министарству финансија, и да смо се посебно добро показали у кризи која је изазвана пандемијом вируса корона. Што се тиче формирање владе, она ће бити формирана у законском року и сигуран сам да ће у њој бити људи пуни знања, енергије и жеље за радом.