Копном и водом кроз подунавску колевку цивилизације

ПОДУНАВЉЕ – Види сине, каже отац детету, Турци су овде у 15. веку подигли Рамску тврђаву. Је л’ ме слушаш, пита га и наставља гласно да чита шта пише на инфо-табли пред старом тврђавом на Дунаву. Син је заправо мала девочица која стоји у хладу, врти хаљину и гледа негде увис. Дан је врео, рекло би се неко варљиво лето 2020. Породица би се раније у ово доба вероватно већ сунчала негде на морској плажи, а тата би пио вино. Али доба је короне и многи проводе летњи одмор у Србији, често на Сребрном језеру у Великом Градишту, које се назива и „српским морем” и у чијој близини је и поменута Рамска тврђава.

Баш пред почетак короне, након обнове коју је већим делом финансирала Турска, тврђава је и званично отворена у марту, а премијерка Ана Брнабић тада је казала да је то бисер који Европа и свет тек треба да открију. Легенда каже да је турски султан Бајазит Други, дошавши на ово место, задивљен лепотом простро ћилим за молитву – ихрам, помолио се богу и рекао: на месту овог мог ихрама, саградите ми град. Данас туристи овде свраћају на излет са Сребрног језера где углавном одседају јер постоје уређене плаже, бројни апартмани, кафићи, ресторани и забава за летњи дан, као педалине и аквапарк.

Голубачка тврђава у околини такође је скоро обновљена. Већа је од Рамске, и око ње врви од посетилаца и возила. Да би се у њу ушло, треба издвојити двапут више него у Раму ‒ 600 динара по пунолетном за основни пакет. Има и скупљих улазница, по 700, 800, 1.200 динара, али и попуста зa пензионере, студенте, групе. Поједини не знају да тврђава није отворена понедељком, па буду разочарани.  

Путник који се даље упути према истоку, друмом уз Дунав, наилази на Национални парк „Ђердап” и после сат времена вожње стиже у Доњи Милановац. Ту је и седиште ЈП НП „Ђердап” са својим Центром за посетиоце, чија поставка може бити увод у обилазак Подунавља. У његовим дубинама, како се овде свако може уверити, крију се велики примерци сома и смуђа, у густим шумама јелени, срне, дивље свиње, а у висинама клисуре орлови и соколови. НП „Ђердап” је и станиште риса, кажу, веома ретког у Европи.

За силазак у грандиозну Ђердапску клисуру, која је и највећа у Европи, потребно је кренути ка суседним Текијама. На том потесу крећу туристички бродови и глисери који за по десет евра госте воде на пловидбу дугу сат и по, најатрактивнијим делом клисуре, Казаном. Ту је река веома уска, око 170 метара, а над њом се уздижу стрме литице од око 500 метара. Овде је измерена и највећа дубина Дунава ‒ чак 90 метара, док локални бродари причају како су рибари у близини нашли наводно и дубину од 110 метара. У прошлости је изгледало као да силна вода ту кључа, па су је Турци назвали Казан. Од силине тока не може се пливати, па су се неки Румуни са друге стране обале, према локалним причама, „катапултирали” преко, покушавајући бег из земље за време режима Чаушескуа. Наводно су се везали за плинску боцу.

Овде се налази и Трајанова табла која се види само са реке, из чамца. Потиче из доба римског императора, градитеља моста преко Дунава. Он је дао да се уз реку направи пут у стени и означио је тај подухват записом, постављеним изнад друма. Када је грађена брана на Дунаву, пут је потопљен, али је пре тога масивна табла од 300 тона сачувана тако што је померена 21 метар увис. То је било веома захтевно, а како је све изгледало сведоче фотографије изложене у Археолошком музеју у Кладову.

О присуству човека у Ђердапу од праисторије до данас говоре археолошки налази и културно-историјски споменици – Лепенски вир, Диана, Караташ... Одатле потичу и облуци „Родоначелник” и „Прародитељка”, камене скулптуре риболиких људи, које се чувају у археолошком налазишту „Лепенски вир”, у строгом резервату природе, код Доњег Милановца, где је налазиште измештено. Под наткривеним простором може да се погледа шта је нађено током опсежних истраживања Ђердапа, 1965‒1970, пре изградње Хидроцентрале „Ђердап 1”. Откривено је више насеља из праисторије, међу којима се издвојило насеље на Лепенском виру. Нађено је седам фаза насеља и 136 објеката, који су изграђени пре 9.000 година.

О тим ископавањима и великом археолошком открићу ‒ првом људском организованом насељу у Европи, сведочи и документарни филм из 1968. који се приказује у простору налазишта. Камера је бележила како су археолози у почетку били сумњичав и окретали су леђа камери док раде. Временом су се навикли па су се пред објективом и грлили и смејали. Остао је упамћен и осмех водећег археолога Драгослава Срејовића у драматичном тренутку када је пронађен костур из праисторије – тада још нико није знао за Лепенски вир.

Купање у околини је могуће на уређеним речним плажама у Текијама и Кладову. Боравак се може искористити и за посету хидроелектрани, уз претходну најаву туристичкој организацији Кладова из које ће послати водича. Плажу има и Доњи Милановац, али она захтева већу бригу. У старом милановачком хотелу који постоји још из доба СФРЈ од пре 50 година постоји базен, али сада само за хотелске госте. Ако је до купања и анегдота, упознали смо Србију. Је л’ сад можемо на море?