Заштита од поплаве јефтиних увозних вина

На иницијативу Савеза винара и виноградара Србије у  наредних месец и по дана вино и грожђе из увоза инспекције ће појачано контролисати и  обављати додатне анализе како би се утврдио квалитет онога што стиже на наше тржиште, сазнаје „Политика”.

Овај савез, који окупља 12 домаћих удружења, недавно је објавио да би у овом тешком периоду решење за смањење увоза вина и грожђа могло да буде и у формирању прве домаће берзе. Објављивањем  актуелне понуде и потражње винари и виноградари би могли међусобно да тргују, размењују искуства и формирају цене.

Сектор винарства у свету бележи огромне губитке током пандемије. Француски произвођачи објавили су да ће милиони боца шампањца остати у складиштима. Хрватска је одлучила да откупи 10 одсто вина  које због короне није продато у продавницама, ресторанима и кафићима. Оно ће бити дестиловано и претворено у медицински алкохол.

Ни српски произвођачи вина нису у бољој позицији. С  с тим што домаћи сектор од раније додатно оптерећује и прекомерни увоз вина и грожђа.

Пре неколико месеци, на почетку пандемије, познаваоци тржишта упозорили су да су последње две бербе у Европи биле изузетно добре и да многе државе имају субвенције на извоз вина. Ово би могло да доведе до тога да Србија, по завршетку пандемије, буде преплављена јефтиним грожђем и ринфузним винима уколико не заштитимо тржиште.

Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије, рекао је за „Политику” да је недавно одржан састанак са представницима владе, надлежних министарстава и Привредне коморе Србије на којем је договорена нека врста краткорочне стратегије у оваквим отежаним тржишним приликама.

– Наш извоз је три до четири пута мањи од увоза.  Трудимо се да ограничимо велики увоз и тог ринфузног вина и сорти грожђа из Македоније, Црне Горе, Молдавије... Већина наших вина прави се од сорти грожђа које долазе из крајева који нису у Србији, а представљају се као српска вина. Зато и имамо велики проблем да готово сва наша вина немају идентитет, порекло...– каже Рајта.

Према његовим речима, нико у овом сектору нема тако отворено тржиште као Србија где „сви могу да дођу и раде и износе велике суме новца”. Истовремено, додаје, домаћи винари и виноградари бележе велике губитке.

– Имају залихе које не могу да продају. Не могу да се развијају јер кажу да је њихово вино лоше. Па наравно да је лоше, када немају новац за улагање – каже наш саговорник. Држава, додаје, максимално помаже али истиче да је у овом сектору било много интереса и лобирања где је неколико винара добро зарађивало а остали, односно већина нису имали никакве шансе.

– Имамо много добрих малих, породичних винарија које праве изврсна вина али не могу да обезбеде пласман јер велики винари контролишу комплетно тржиште. Дају новац за чепове, мобилне телефоне, новац ... шаљу их у иностранство на сајмове – истиче Рајта. Како каже, савез има податке да увозници из Хрватске, који су добили буџет из ЕУ, проналазе дистрибутере у Србији и директно им плаћају велике суме новца да увезу њихово вино и пласирају га у пет или десет ресторана.

– И онда када дођете ви са својим вином нема простора јер не можете тако нешто да понудите. Тржиште је доста несређено и има много мешетарења, а само појединци имају корист од тога – каже Рајта.

Актуелна ситуација са пандемијом, по недавно урађеној анкети, довела је до пада продаје вина за 35 до 45 одсто што је, сматра наш саговорник, огроман пад за винаре, посебно оне који су у развоју.

– Катастрофално је било у периоду забране кретање, али се ситуација мало поправила у мају и јуну па је опет драстично пала продаја. Тешко је, не само код нас већ свуда. Ако би сада, до краја године ресторани мало боље радили штета би могла да буде делом надокнађена – сматра Рајта. У сваком случају, напомиње, сви ће се борити да што више продају или извезу непродато вино, којег има много, и заштите своје тржиште. Свако ће се сналазити на свој начин. Имају, рецимо, информацију да ће у Босни и Херцеговини тражити забрану увоза грожђа и вина на 90 дана. Ми ћемо од септембра почети да радимо на изради закона који ће бити повољнији за винаре и виноградаре.

– Не бојим се конкуренције, али свако мора да има квоту јер сви треба да раде – истиче Стеван Рајта.