Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заштита од поплаве јефтиних увозних вина

Много боца у свету ће због пандемије остати непродато па постоји опасност од неконтролисаног увоза ринфузног вина и грожђа, што би угрозило домаће произвођаче
(Фото А. Васиљевић)

На иницијативу Савеза винара и виноградара Србије у  наредних месец и по дана вино и грожђе из увоза инспекције ће појачано контролисати и  обављати додатне анализе како би се утврдио квалитет онога што стиже на наше тржиште, сазнаје „Политика”.

Овај савез, који окупља 12 домаћих удружења, недавно је објавио да би у овом тешком периоду решење за смањење увоза вина и грожђа могло да буде и у формирању прве домаће берзе. Објављивањем  актуелне понуде и потражње винари и виноградари би могли међусобно да тргују, размењују искуства и формирају цене.

Сектор винарства у свету бележи огромне губитке током пандемије. Француски произвођачи објавили су да ће милиони боца шампањца остати у складиштима. Хрватска је одлучила да откупи 10 одсто вина  које због короне није продато у продавницама, ресторанима и кафићима. Оно ће бити дестиловано и претворено у медицински алкохол.

Ни српски произвођачи вина нису у бољој позицији. С  с тим што домаћи сектор од раније додатно оптерећује и прекомерни увоз вина и грожђа.

Пре неколико месеци, на почетку пандемије, познаваоци тржишта упозорили су да су последње две бербе у Европи биле изузетно добре и да многе државе имају субвенције на извоз вина. Ово би могло да доведе до тога да Србија, по завршетку пандемије, буде преплављена јефтиним грожђем и ринфузним винима уколико не заштитимо тржиште.

Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије, рекао је за „Политику” да је недавно одржан састанак са представницима владе, надлежних министарстава и Привредне коморе Србије на којем је договорена нека врста краткорочне стратегије у оваквим отежаним тржишним приликама.

– Наш извоз је три до четири пута мањи од увоза.  Трудимо се да ограничимо велики увоз и тог ринфузног вина и сорти грожђа из Македоније, Црне Горе, Молдавије... Већина наших вина прави се од сорти грожђа које долазе из крајева који нису у Србији, а представљају се као српска вина. Зато и имамо велики проблем да готово сва наша вина немају идентитет, порекло...– каже Рајта.

Према његовим речима, нико у овом сектору нема тако отворено тржиште као Србија где „сви могу да дођу и раде и износе велике суме новца”. Истовремено, додаје, домаћи винари и виноградари бележе велике губитке.

– Имају залихе које не могу да продају. Не могу да се развијају јер кажу да је њихово вино лоше. Па наравно да је лоше, када немају новац за улагање – каже наш саговорник. Држава, додаје, максимално помаже али истиче да је у овом сектору било много интереса и лобирања где је неколико винара добро зарађивало а остали, односно већина нису имали никакве шансе.

– Имамо много добрих малих, породичних винарија које праве изврсна вина али не могу да обезбеде пласман јер велики винари контролишу комплетно тржиште. Дају новац за чепове, мобилне телефоне, новац ... шаљу их у иностранство на сајмове – истиче Рајта. Како каже, савез има податке да увозници из Хрватске, који су добили буџет из ЕУ, проналазе дистрибутере у Србији и директно им плаћају велике суме новца да увезу њихово вино и пласирају га у пет или десет ресторана.

– И онда када дођете ви са својим вином нема простора јер не можете тако нешто да понудите. Тржиште је доста несређено и има много мешетарења, а само појединци имају корист од тога – каже Рајта.

Актуелна ситуација са пандемијом, по недавно урађеној анкети, довела је до пада продаје вина за 35 до 45 одсто што је, сматра наш саговорник, огроман пад за винаре, посебно оне који су у развоју.

– Катастрофално је било у периоду забране кретање, али се ситуација мало поправила у мају и јуну па је опет драстично пала продаја. Тешко је, не само код нас већ свуда. Ако би сада, до краја године ресторани мало боље радили штета би могла да буде делом надокнађена – сматра Рајта. У сваком случају, напомиње, сви ће се борити да што више продају или извезу непродато вино, којег има много, и заштите своје тржиште. Свако ће се сналазити на свој начин. Имају, рецимо, информацију да ће у Босни и Херцеговини тражити забрану увоза грожђа и вина на 90 дана. Ми ћемо од септембра почети да радимо на изради закона који ће бити повољнији за винаре и виноградаре.

– Не бојим се конкуренције, али свако мора да има квоту јер сви треба да раде – истиче Стеван Рајта.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dule Astro
Dozvolite uvoz pa da uporedimo loša strana vina sa našim vinima.
Jovan Aleksic
U jednoj rečenici čovek kaže da je domaće vino loše, jer vinari nemaju novca za ulaganje. U sledećoj, kaže da imamo mnogo vinarija koje prave izvrsna vina. U trećoj, kaže da se ne boji konkurencije (iako je prethodno govorio o lošem kvalitetu vina, ali onda dodaje i da "svi treba da rade"). Svaka čast onome ko se snadje u izjavama ovog čoveka.
Славиша Вукосављевић
Шта ради министар пољопривреде?
milan
vino domacih proizvodaca skuplje je od rakije,sto je apsurd.neka domaci proizvodaci igraju utakmicu na svetskom trzistu pa nek izvezu vino za evre po ceni po kojoj ga prodaju u srbiji.malo sutra......hteli bi monopol
Beogradjanin - Schwabenländle
Господине, постоје многа вина која су врло често скупља, не само од наше српске шљивовице, него и од разних финих и светски чувених коњака, вискија. Швајцарац, син виноградара, и сам енолог, је отишао за Јукатан, Мексико и од агаве за 10-12 година створио најбољу текилу на свету, боца 1000 $. Питање је зашто ми Срби не можемо ништа да измислимо, створимо, побољшамо , можда нам треба неки страни диктатор са бичем и штоперицом и наравно приходима условљеним резултатима. 1/3 би остала без плате!
Козјера
Управо. Мислим да је штос у томе што су већина наших "винара" углавном људи из других професија, прва генерација винара, немају порекло, све су морали да купе, земљу, да направе подруме, да плате енологе да их науче да праве вино. И све кошта, улагања су огромна, и они би да врате новац. И сад та њихова улагања ми треба да платимо вишеструко вишим ценама од реалних и монополом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.