Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
77. ВЕНЕЦИЈА

„Златни лав” под маскама

Венецијанска Мостра је од почетка пандемије први фестивал А категорије који се физички одржава, уз ригорозне заштитне мере, у смањеном капацитету и уз одсуство великог броја аутора и филмских професионалаца
Из филма „Везе” Данијела Лукетија (Фото: прес служба 77. Венецијанског фестивала)

У данима када се широм Италије и у земљама ЕУ повећава број новозаражених вирусом корона, уз строго прописане заштитне мере, ношење маски и мерење температуре на улазима у све затворене просторе, на Лиду је почело одржавање 77. Венецијанског фестивала.

Славна Мостра је тако први фестивал који се физички одржава од почетка пандемије. Наравно, у смањеном програмском капацитету (укупно 60 филмова у само пет категорија), ограничено кретање и уз видно бројно одсуство аутора и филмских професионалаца из земаља изван шенгенске зоне (они који ипак буду стигли мораће пре путовања да покажу негативан тест и да се по доласку још једном тестирају у Венецији), али и оних који би по повратку из Венеције морали у четрнаестодневни карантин у домицилним земљама унутар Европске уније.

Ово несвакидашње издање најстаријег фестивала на свету први пут после 11 година почело је италијанским филмом – романтичном драмом „Везе” Данијела Лукетија, једним од (чак) пет италијанских дела које је Алберто Барбера уврстио у главни програм. У борби за „Златног лава” и пред судом званичног жирија на чијем је челу аустралијска глумица Кејт Бланчет (у чланству су и њен амерички колега Мет Дејмон, француска глумица Лудивин Сањије, редитељи Кристијан Пецолд и Кристи Пују), тако су се сада нашли: Ђанфранко Роси са „Ноктурном”, Ема Данте са „Сестрама Макалусо”, Сузана Никјарели са „Госпођицом Маркс” и Клаудија Ночеа са филмом „Оче наш”.

Четири Италијана су у конкуренцији са осталих 14 имена из остатка света (само 18 филмова се такмичи за „Златног лава”), међу којима је и име легендарног руског редитеља Андреја Кончаловског, честог „становника” венецијанске Мостре. Кончаловски се сада такмичи са филмом „Драги другови” чија је прича базирана на истинитом догађају из 1962. године, о побуни фабричких радника у Новочерску угушеној у крви (информација о овом догађају никада званично није била објављена). Од редитељских имена који привлаче већу пажњу ту су и ирански аутор Мађид Мађиди, награђивани Индијац Чајтани Тамхане, кинеска редитељка Клое Џао која живи у Америци. Чињеница је да је Кан, иако се није одржао у мају, објавом програма и стављањем своје ознаке на сваки одабрани филм, ипак покупио најбољи кајмак. Многа славна имена одабрала су да на шпицу својих филмова ставе „палму” радије него да их дају Венецији...

И тако, овогодишњи Венецијански филмски фестивал по много чему толико мало личи на себе, али фестивалски челник Алберто Барбера каже да је ипак сачувао своје срце и да и ове године носи оптимизам и наду да ће свет победити пандемију и постати бољи и хуманији. До краја фестивала (12. септембра) британској глумици Тилди Свинтон и хонгконшкој редитељки Ан Хуи биће уручени „Златни лавови” за животно дело...

Из филма „Оаза” Ивана Икића (Фото: програм „Дани аутора)

Српска „Оаза” у независном програму „Дани аутора”

Филм „Оаза” Ивана Икића („Варвари”), настао у копродукцији Србије са Холандијом, Словенијом, БиХ и Француском, већ je приказан у оквиру угледног, а финансијски и организационо потпуно од Мостре независног, програма „Дани аутора” за који је и одабран.

Радња Икићевог филма смештена је у окриље Дома за незбринуту децу и прича се врти око љубавног троугла између две девојке и једног младића (тумаче их дебитанти Валентино Зенуни, Тијана Марковић и Мирјана Новаков), њихове свакодневице и односа са васпитачима (Маруша Мејер, Горан Богдан)...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.