Док анђели не спавају

Пре, отприлике, двадесетак година на БК телевизији приказивала се америчка емисија коју је водио бивши новинар и гувернер, власник две факултетске дипломе Џери Спрингер. Он је у свој шоу, пред камере и публику у студију, доводио представнике најнижих социјалних слојева који су, што искрено а што изрежирано, причали о својим бизарним брачним преварама а разговор је често прелазио у физичке сукобе које је, као бајаги, спречавало обезбеђење, мишићави момци у црним мајицама. Иако се сви слажу да је тај програм представљао суноврат телевизије током 27 година снимљено је преко четири хиљаде емисија. Они који су у Србији, из радозналости а са згражањем погледали неку од тих емисија, наивно су помислили да нешто слично никада више неће видети на екрану. Али појавили су се ријалити програми, „светско а наше”, који су показали како људи без талента, образовања и професије могу лако зарађивати хиљаде евра и залудети гледаоце који за њих гласају и здушно навијају.

Сам почетак ријалити историје у Србији није указивао докле ће се стићи… Гледали смо „Сурвајвер”, „Једноставан живот”, „48 сати свадба”, „Летећи старт” а онда смо дошли до „Парова” на ТВ Хепију (аутора Миломира Марића) и „Фарме”, „Двора” и „Задруге” на телевизији Пинк. У, нетом завршеним, „Паровима”, кући у Шипово богатија за 30 хиљада евра отишла је Иванија Бајић а у јулу је победница „Задруге” Осијечанка Ива Гргурић постала богатија за 50 хиљада евра а гледаоце је ганула својом тужном причом како је морала да „трпи старачке руке на себи” а заузврат је добијала џепарац у еврима и по Загребу возила скупоцени спортски аутомобил. Дакле, још се нису ни излуфтирале просторије ријалитија а већ улазе нови такмичари: Лепа Лукић (80 година), по четврти пут улази у ријалити са објашњењем „немам ни децу ни унуке”. И кроз „Задругу” ће продефиловати велики број такмичара, објављено је да ће међу њима бити и Кристијан Голубовић који је недавно изашао из затвора, Мики Ђуричић (који је у претходном ријалити учешћу зарадио „наногицу” због насиља над такмичаркама) и бројни други ветерани који су по четири, пет или шест пута проводили време и „забављали” гледаоце свађама, тучама, псовкама и сексом у заједничкој спаваоници. Већина такмичара је схватила шта чини добитну комбинацију која им омогућава да месецима остају у ријалитију односно да публика воли љубавне парове, те се они још пре почетка такмичења договоре са ким ће наводно бити у вези, како ће правити љубоморне сцене…

Ријалитији у Србији су изродили нови тип овог програма, у ком гледаоци имају активну улогу, организују се да воле или мрзе такмичаре којима шаљу поклоне, гардеробу, торте… Врхунац тога је њихових „пет минута славе”, тренутак кад се укључе у „Народ пита”, најчешће изгрде оне који су им несимпатични а ни „задругари” им не остају дужни већ узвраћају сочним псовкама. Те емисије су се репризирале сутрадан, у дневном термину. Док анђели не спавају.