Расправе о контроли оружја у Канади оживеле након нових прописа

Такозвана контрола оружја је предмет жестоке расправе у Канади више од 30 година.

Од пуцњаве у којој је 1989. погинуло 14 студената Политехничке школе до расправе која је поново била жучна овог пролећа, када је пуцњава у Новој Шкотској однела 23 живота.

Врло брзо након масакра у Новој Шкотској канадска влада усвојила је закон Ц-71, којим се забрањује 1.550 врста и модела аутоматског оружја у тој земљи.

Канађани који већ имају у својини неку врсту забрањеног оружја имаће две године да испоштују нове прописе.

Након што је премијер Џастин Трудо изјавио да у Канади нема користи од оружја које је предмет забране те поручио: „Нема места за такво оружје”, посланица је конзервативне партије Мисел Ремпел Гарнер за Си-Би-Ес рекла да постоји парламентарна петиција која позива Трудоа да одмах укине „шему одузимања оружја”, називајући је „недемократском, наметнутом без расправе током пандемије, док је парламент био распуштен”.

Такође, она тврди да та одлука представља директан напад на демократију.

„Петиција је оверена са више од 230.000 потписа. Канађани се питају зашто је влада одлучила да одузме легално ватрено оружје током обуставе рада парламента”, рекла је Ремпел Гарнер у интервјуу.

Уместо забране оружја, она жели да влада сузбије кријумчарење оружја из Сједињених Држава.

„Када причамо о спречавању насиља у Канади, морамо погледати одакле потиче ватрено оружје које се користи у насилним злочинима, а знамо да велика већина стиже илегално и углавном се шверцује из Сједињених Држава”, казала је Ремпел Гарнер.

Није, међутим, изненађујуће што је Хајди Ратјен, која преживела масакр у Политехничкој школи 1989. године и након тога постала активиста за контролу оружја, одмах изашла у јавност подржавајући закон Ц-71.

„Не постоји легитимно оправдање за допуштање те врсте моћи у рукама обичних цивила. Ово оружје припада војсци. То је ратно оружје”, рекла је Ратјен наводећи да је након масакра у Политехницкој сколи више од 500 000 студената потписало петицију.

„Али опет, петиције су једно. Мислим да је оно што је заиста важно то што јавност жели. Већина Канађана подржава забрану овог оружја. Мислим да је либерална влада поступила демократски кад је донела овај закон”, закључила је Ратјен, преноси Танјуг.