Дуг у Кредитном бироу стопира кредит на часну реч

Када је у другој половини августа Народна банка Србије (НБС) усвојила меру којом ће грађани моћи да подигну кредит у банци у којој не примају плату или пензију, најчешће постављано питање кол-центру и на друштвеним мрежама банке било је да ли се гледају подаци у Кредитном бироу.

Из овога је јасно да су за кредит од 90.000 динара заинтересовани управо они који су у Кредитном бироу у „црвеном”, то јест имају неки регистрован дуг који им ускраћује могућност новог задужења.

Банке још нису понудиле клијентима поменути кредит, а многе и неће. У банци с почетка приче рекли су да, банкарским језиком речено, „такав производ неће ни имати у понуди зато што не могу да прихвате изјаву дужника без других средстава обезбеђења”. Подсећају да се кеш кредит одобрава само онима који имају редовна примања, плату или пензију, и да би то било одступање од правила. А неће ни да преузму ризик.

Управо је ризик кључна реч у опредељењу да ли ће банке у пракси уврстити ову врсту зајма у своју понуду. Ако дужник не врати зајам, питање је да ли се банци исплати, с обзиром на судске трошкове и цену рада правника, да утерују на суду тај дуг.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је овакав зајам на часну реч или на лепе очи, како су га медији прозвали, за њега споран из много разлога. У свет финансија уводи се инструмент изјаве да се кредит узима под пуном материјалном и кривичном одговорношћу, без других средстава обезбеђења.

– Ова мера непотребно мути воду и не видим никакву корист од ње. Прави само штету и банци и дужнику. Каква је тежина те изјаве? Банке нису заштићене довољно, а клијент ипак негде постаје кривично одговоран. Они за које се покаже да су у Кредитном бироу лоши дужници неће моћи да добију тих 90.000 динара. Ако неко може да узме кредит у другој банци, он може и у својој и обрнуто. Једини мотив да неко узме кредит у другој банци видим уколико је у његовој банци камата већа него у некој другој. Мада су сада камате уједначене – каже Грубишић.

Иначе, подаци о неизмиривању или кашњењу обавеза према банкама Кредитни биро евидентира три године, након чега се подаци бришу. Нови кредит банке најчешће одобравају годину дана након измирења дуга.

Неуредност, то јест доцња, у измиривању обавеза грађана представља доспелу неизмирену обавезу од 60 и више дана. На пример, доцња по кредиту настаје када физичко лице не измири доспелу рату по основу кредита у року од 60 дана, рачунајући од дана доспећа рате или када недозвољено прекорачење по текућем рачуну не измири у поменутом року, рачунајући од дана настанка недозвољеног прекорачења.

Извештај Кредитног бироа сматра се уредним уколико клијент није тренутно у доцњи у износу већем од 1.000 динара.

Народна банка Србије је раније навела да банке и надаље имају обавезу да на свеобухватан начин управљају свим ризицима који произлазе из њиховог пословања, тако да ће бити дужне да и приликом одобравања оваквих кредита претходно процене да је реч о кредитима мање ризичности, при чему ће узимати у обзир све карактеристике конкретног правног посла и све релевантне околности за одобравање оваквих кредита (у погледу износа, рока доспећа и других фактора).