Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Елементи ранохришћанске сахране пронађени у Виминацијуму

Археолошки парк Виминацијум (Фото Археолошки институт)

Последње у низу значајних открића на заштитним ископавањима јужне виминацијумске некрополе, донело је додатне информације о најранијим заједницама хришћана на овим просторима, а реч је о гробу и сахрани одраслог мушкарца, о чијој ће се доби више знати након физичко-антрополошке анализе, казао је за Танјуг Миомир Кораћ директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум.

Кораћ каже да је време сахране процењено на прву половину III века, што је имплицирано открићем новца од бронзе положеног уз преминулог, а који је искован за време владавине императора Каракале (211-217. г. н. е.).

„Ради се о гробу слободно укопаног покојника. Нађен је на релативној дубини од 1,55 метара. Оријентисан је у правцу запад-исток. Дужина скелета износи 1,73 метра, дужина десне бутине је 47,5 центиметара. Покојник је сахрањен у опруженом положају, десна рука је савијена у лакту и положена на стомак, лева је опружена и положена поред тела. Глава је благо наслоњена на леви образ. Кости су добро очуване са изузетком кости у пределу грудног коша где недостају поједини пршљенови и ребра. Слободно укопан покојник у археолошком жаргону значи да није био сахрањен унутар дрвеног сандука или конструкције од опеке и камена”, каже Кораћ.

Према његовим речима, сам вид сахране ни по чему није издвајао овај гроб од десетина сличних који се на недељном нивоу истраже у Виминацијуму, али предмети положени уз покојника говоре потпуно другачију причу.

„Пре свега се овде мисли на прстен откривен на руци покојника, који је један од ретких предмета из поменутог периода, а да приказује недвосмислено ранохришћанске симболе. У пределу појаса откривена је појасна копча од бронзе, а поред стопала шестар од бронзе, калем златне жице и предмет од гвожђа непознате намене будући да је јако кородирао”, каже Кораћ.

Он је додао да је масивни прстен са гемом израђен од сребра, а на глави се налази лежиште са уметнутом гемом.

„Гема је драги камен тамноплаве боје и највероватније је ахат. Камен је украшен урезивањем, и на њему је представљено сидро са по једном рибом са обе стране”, каже Кораћ.

Иако би данас мало коме прва асоцијација на ленгер била хришћанство, у антици је он био један од симбола општеприхваћених у прогањаној, илегалној и затвореној заједници најранијих пратилаца нове религије настале на простору Блиског истока.

У таквим околностима, како каже Кораћ, спектар коришћених симбола био је позајмљен из римске свакодневице и профане уметности, и био је познат само посвећеницима ране цркве.

„Тек након легализације хришћанства од стране Константина и Лицинија, у употребу улазе и данас препознатљиви симболи, као нпр. крст. Рани хришћани су сидро прихватили као симбол наде у спасење, јер је он генерално у антици сматран за знак сигурности. Верници су полагали бескрајну наду и веру у Исуса Христа, а сидро је метафорично то изражавало, што је на више места у Новом Завету и наведено”, каже Кораћ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.