Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Добра душа омиљеног пастира српскога

Како је живео патријарх Павле, по књизи писца Антонија Ђурића
Патријарх Павле у Благовештењу 2006. (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – О Усековању Светог Јована Крститеља, 11. септембра 1914. у славонском селу Кућанцима на овај свет дошао је благочестиви и умни, 44. патријарх Српске православне цркве Павле (Гојко Стојчевић). Овај калуђер навек ће у нашем народу остати упамћен по јеванђеоском начину живота и једноставној доброти.

Нека збитија из његовог дуга овоземаљског века прибележио је, виђајући са с времена на време, однедавно почивши књижевник Антоније Ђурић из Чачка, и унео у своју последњу, 27. књигу под називом „Душа од маслачка”. Објављена је лане у издању чачанске куће „Легенда” коју води Драган Бисерчић.

Ево са тих страница записа које је Ђурић сачинио још крајем прошлог хиљадугодишта...

Приметили патријарху Павлу да има лепе ципеле: лаке, удобне, сјаји се кожа...

– Јесте – осмехује се он. – Удобне су, могу у њима дуго да пешачим...

– Где сте их купили?

– Ех купио! – рекао и одмахнуо руком као да је ставио тачку на разговор.

А иза ових ципела стоји мало необична прича: ципеле су, уствари, некад биле женске чизме. Нашао их је патријарх, бачене, близу куће, своје сестре. Загледао их, превртао, видео да су старе али и очуване. После неколико дана у својој радионици начинио је себи добре ципеле. Патријарх има свештеничку пензију – али и то даје сиромашним студентима и убогим људима који пружају длан... Других прихода нема – свету дужност патријарха обавља, како би се то савременим језиком рекло – волонтерски.

Није шкртица, напротив, даје све што има, али не подноси расипништво: тражи од свештеника и монаха да сами поправљају, крече и уређују храмове у којима служе.

Старешина храма у Пећи, прота Станко, људина од два метра, договарао се с братијом да реновирају цркву. Сачинили спецификацију: колико материјала набавити и колико платити мајсторима. Све то, уз писмо, послали тадашњем владики рашко-призренском Павлу, очекујући благослов. Отуда убрзо стигао отпоздрав: владика навео имена људи који ће бесплатно дати песак, креч, цемент, мешалицу... Што се радова тиче, рекао им да то могу и сами, али ако не знају – ето њега да им покаже. Послушали свештеници, само делимично: набавили материјал, дали добри људи, али рекли да не знају да малтеришу и крече, а опасно је да се пењу под куполу... Одржао и владика обећање: дошао да их подучи.

Овде, заправо, почиње онај драматуршки део, пун заплета и необичних дијалога: када су владику помоћу чекрка и конопца испели под куполу и кад је започео да малтерише, један од свештеника, онај који је држао конопац, повика:

– Хоћете ли ви, преосвећени, дати благослов да платимо раднике или да ја испустим овај конопац?

– Нема плаћања за оно што ви можете сами да урадите. Кад ја стар могу на чекрк, можете и ви млади. Али ако имате пара, платите мени! – рече владика са висине и настави да малтерише.

У другој прилици патријарх је, као и сваке године уочи Петровдана, био гост манастира Благовештење у Овчар Бањи где се замонашио далеке 1947. Неким послом морао је из Овчарско-кабларске клисуре у Београд и неколицина људи понудила се да га својим аутомобилом возео у престоницу. У овој причи важни су девојчица Невена и куварица из оближњег ресторана у Бањи. На питање да ли зна које човек око кога се окупио народ, девојчица одговори: „Овај човек зове се патријарх Српске православне цркве, господин Павле, будимо људи.” И српски пастир се насмејао и Невени поклонио икону Пресвете Богородице.

На то је куварица пришла патријарху уз широк осмех и речи: „Пајо, много те волимо, кад ћеш опет да нам дођеш? Кажи нам ако те игуман Благовештења Георгије није гледао како треба и по заслузи. Слушај, донела сам ти две лепиње са кајмаком. Молим те да ову једну поједеш, а знам да ћеш другу дати некоме. Из ове племените жене проговорила је душа српског народа.

Патријарх Павле упокојио се 15. новембра 2009. у Београду и сахрањен је у манастиру Раковица.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zvezda Avramov
Niko ne može odoleti silini uspomene na blaženopočivšeg Patrijarha srbskog, Gospodina Pavla.
Dragi
Divan tekst i jos divniji patrijarh.
Срећан када га се сетим
Благодари Богу малени народе , јер ти Бог жедноме даде свете воде, поуке из уста светога човека, што животом својим Царство Божје чека. Водио си мудро српске Цркве барку молио Господа и Његову мајку за сав народ српски и часне монахе, домаћине, ђаке, војску и сељаке.
Petar Dozet
Tema izuzetno važna za veliki broj ljudi. Ali, vodeće novine u jednoj modernoj i tehnološki razvijenoj zemlji ne objavljuju ovakav sadržaj. Zašto?
Brane
Mozda da malo preseku vesti tipa koliko je ljudi zarazeno, umrlo, ko je koga digao u vazduh, napastvovao, lomio podlaktice i sl. ?
Миодраг Стојковић
Лепо и вечно сећање на Патријарха Павла.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.