Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РЕАГОВАЊА

Министарство културе: подржали смо Коларчеву задужбину

Поводом интервјуа са Миленом Драгићевић Шешић, објављеног у нашем листу у недељу 13. септембра, реаговало је Министарство културе и информисања, чије саопштење преносимо у целости
Коларац: и од задужбине се очекује да учини напор у рационализацији и оптимизацији пословања (Фото: В. Саватић)

Поводом текста под насловом „Понижавајуће је стварати ’фонд солидарности’ за Коларац” објављеног у „Политици” од 13. 9. 2020. године Министарство културе и информисања дужно је да укаже на пар чињеница у вези са подршком и помоћи коју је определило задужбини Илије М. Коларца.

Милена Драгићевић Шешић несумњиво је један од наших познатих стручњака у области менаџмента у култури, па је било очекивано да у разговору са новинарком „Политике” читаоцима пружи озбиљну анализу и предложи одржива решења, како за Задужбину Илије М. Коларца, тако и за друге задужбине у нашој земљи. Али уместо тога угледна професорка је поновила оно што сви знамо: да је Задужбина Илије М. Коларца изузетно значајна за нашу културу и да се налази у тешкој ситуацији. А та ситуација није од јуче, већ се генерисала током деценија транзиције. Истих оних деценија током којих је професорка Милена Драгићевић Шешић била истакнути ауторитет у менаџменту у култури и током којих је сасвим извесно могла да са својим сарадницима изради и примени одрживо решење за Задужбину Илије М. Коларца, као и за друге сличне установе у Србији. Али како то није учинила, чини се несувислим да сада, из перспективе ноторних душебрижника ствара илузију да се решења могу пронаћи преко ноћи и да нико не чини ништа да помогне Коларцу.

Неупитно je да су током 19. века наше најзначајније установе културе настале као удружења грађана и да је након искуства социјализма и потом транзиције њихов рад и опстанак веома отежан. Оснивачки акти их одређују као непрофитне организације, а садашњи притисак тржишта захтева профит и одрживост. С друге стране, уколико би биле подржављене, задужбине би изгубиле свој изворни статус и визију својих оснивача. Не треба игнорисати чињеницу да је у претходним деценијама основано мноштво јавних и приватних галерија, издавачких кућа, образовних установа итд., који на тржишној основи или у оквиру расположивих државних буџета раде исто оно што су некада радиле задужбине. У том смислу, чини се да су неке од задужбина изгубиле корак с временом и нису на време редефинисале свој модел пословања.

Без обзира на то, актуелни сазив Министарства културе и информисања што је Драгићевић Шешић пропустила да запази, самоиницијативно је искористио могућности које пружа Закон о култури (члан 77)  захваљујући чему задужбина Илије М. Коларца од 2017. године од Министарства културе и информисања добија средства у износу од око 4,5 милиона динара годишње, као помоћ у редовном пословању установе односно за суфинансирање текућих расхода и издатака. На тај начин, Министарство културе и информисања води посебну бригу о субјектима културе у складу са чланом 21.а, Закона о култури. Поред Задужбине Илије М. Коларца, Министарство културе и информисања помоћ за редовно функционисање додељује и Вуковој задужбини, Задужбини Доситеја Обрадовића и Српској књижевној задрузи. Тиме је Министарство културе и информисања максимално искористило постојећи законски оквир за подршку раду значајних задужбина. Свакако да би било боље да је  са овом праксом започето раније, али је и на овај начин створена основа на коју треба надоградити визију модернизације рада Задужбине Илије М. Коларца и других сродних установа.

Осим те врсте помоћи, Коларчева задужбина сваке године учествује на годишњим конкурсима Министарства  културе и информисања, те добија и финансијску подршку и по том основу. Путем конкурса суфинансирају се музички програми који се одржавају у дворани Задужбине, рад галерије Коларчеве задужбине и уметничког биоскопа. Кроз делатност установа културе у области савременог стваралаштва, чији је оснивач Република Србија, пре свега Београдске филхармоније и Ансамбла народних игара и песама ’Коло’ које изводе своје програме у дворани Задужбине и плаћају закуп дворане, посредно се финансира  рад Задужбине.  Примера ради, у 2019. години, поред већ поменутих 4.500.000,00 динара путем, конкурса Задужбина је добила и 2.415.000,00 динара, што је на годишњем нивоу близу 7.000.000,00 динара.

Из свега изнетог, јасно се види да је Министарство културе и информисање препознало значај Задужбине Илије М. Коларца и да је учинило доста тога да се одржи и подржи једна овако значајна установа.

Министарство културе и информисања ће наставити да улаже напор у проналажењу решења која ће обезбедити стабилност рада Коларчевог народног универзитета и очекује да и Задужбина учини максимални напор у рационализацији и оптимизацији пословања, а у складу да мисијом и визијом оснивача и улогом коју има у нашем друштву.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

зановетало
Госпођа Шешић замера Министарству културе када не подржава програме или када их подржава малим сумама новца. Када пак Министарство даје више, замера му што држава хоће да "контролише" "грађанске институције". Суштина је да се НВО сорошевске провениенције омогући да расподељује новац Министарства, што се и дешавало у претходном режиму, а и сада. У томе не би било ничег лошег да НВО не преузима ингеренције изабраних представника народа, тј. Скупштине, што је аброгација права народа дата Уставом.
promašen život
Odličan odgovor. Šešićka je po profesiji menadžer u kulturi, a nikada to nije radila u praksi, ceo život samo nešto teoretiše. Žali bože dobrog fakulteta i smera Organizacije kulturnih delatnosti koji je završila na FDU u klasi fantastičnog prof.dr Jovića koji je i osnovao katedru sa svetlim idejama promocije umetnosti i kulture kod nas. Najlakše je ex katedra deliti savete. A prof. Jović se prevrće u grobu.
Јован Стојановић
погледајте само ко седи у управном одбору Коларца! и управник који се премешта с једне на другу функцију током целе каријере, а увек је неуспешан. Шта препоручује те људе да деценијама седе на функцији. Чак их и деца наслеђују! Коларац је партијска прћија једне странке која га годинама музе до уништења. Промените руководство па ће врло брзо Коларац почети да зарађује.
Ana Đorđević
Ozbiljna analiza se ne daje, gospodo iz Ministarstva, u intervjuima. Za to služe radna tela u koje nadležna ministarstva pozivaju stručnjake. Da li je ovaj sada saziv Ministarstva kulture pozvao profesorku Šešić ili nekog drugog stručnjaka njenog ranga da izradi strategiju za održivi rad ovih institucija koje pominjete uključujući i Kolarčevu zadužbinu. To znači izbeći ovakve situacije u kojoj je sada Kolarac. Pomažete Vukovu zadužbinu, tu bi pomogla jedino ozbiljna inspekcija i revizija...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.