Борба шумара против бесправне сече у Топлици

ПРОКУПЉЕ ‒ За првих 8 месеци ове године у Шумском газдинству „Топлица” које се на територији Прокупља, Блаца, Куршумлије и Мерошине простире на површини од око 68.514 хектара, бесправно је посечено 914,88 кубних метара шуме. Према званичним подацима, у државним шумама на територији Топличког округа прошле године је бесправно посечено 1.447 кубних метара дрвета.

Ради се о бесправно посеченој шуми у власништву ЈП „Србијашуме”, односно Шумског газдинства „Топлица” у Куршумлији, а процена је да се у приватним шумама на годишњем нивоу посече минимум пет пута више кубика него у државним шумама.

Крађа шума у Србији се пре свега дешава у приватним шумама које немају чуваре, видео-надзор и које се не обилазе редовно. То су најчешће шуме у руралним подручјима, удаљене од насеља и у којима нема становника. Власници приватних шума су иначе дужни да своје шуме сами обезбеде и чувају, то није у нашој надлежности – кажу у ЈП „Србијашуме”.

У овом предузећу наглашавају да имају организовану чуварску службу коју чини 624 чувара шума распоређених у 67 шумских управа који су свакодневно у шумама на терену, па је нелегална сеча у државним шумама сведена на најмању могућу меру.

По питању нелегалниих сеча ми располажемо прецизним подацима само за нелегалне сече у државним шумама. За првих 7 месеци ове године бесправно је посечено 3.917 кубика дрвета, а на годишњем нивоу је то обично у просеку око 8.000 кубика.

Новчане казне на бесправну сечу шуме крећу се од 300.000 до три милиона за правно лице, 100.000 до 500.000 за предузетника и до 100 хиљада за физичка лица – истичу у ЈП „Србијашуме”.

Кажу и да је обавеза чувара „Србијашуме” да, уколико уоче крађу у приватној шуми, то пријаве полицији, а затим изађу на терен, премере, утврде вредност посечене шуме и те податке предају шумарском инспектору.

Највише се краде дуж административне линије са Косовом и Метохијом

Највећа штета шумама у Топлици се прави дуж административне линије са Косовом и Метохијом, на потезу између општина Куршумлија и Подујево. На том делу у дужини од преко 100 километара терен је неприступачан, па је шумске крађе врло тешко открити и контролисати.

Шумари на том терену кажу да су шумокрадице које долазе углавном са друге стране административне линије из општине Подујево добро опремљени како превозним средствима тако и моторним тестерама и другом опремом, па се крађе изводе брзо и тешко их је ухватити на делу.

Осим овог дела куршумлијске општине, на удару шумокрадица су и шуме на територији Прокупља, као и у општинама Блаце и Мерошина.