Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Против хирова климе уз научну помоћ Европе

Новосадски Природно-математички факултет спровешће с партнерима из Немачке, Велике Британије и Норвешке трогодишње истраживање о узроцима и последицама екстремних суша, поплава, топлотних и студених таласа
Испод „Газеле” у Београду 2007. (Фото М. Јанковић)

Бедем одбране Србије од климатских хирова биће ојачан захваљујући научној сарадњи с Европом. У наредне три године тим с Катедре за физичку географију Природно-математичког факултета новосадског универзитета реализоваће истраживачки пројекат о хидрометеоролошким екстремима – поплавама и сушама, топлотним и студеним таласима. Истраживачима ће на располагању бити готово милион евра из програма ЕУ Хоризонт 2020, а пројект-партнери Новосађана су немачка компанија „Клајмат риск аналисис”, Универзитет Лафборо из Велике Британије и Центар за интернационална климатска истраживања из Норвешке.

– Експерти из партнерских институција ће спровести обуке за чланове нашег истраживачког тима, професоре и докторанде, упознаће нас с најмодернијим методама анализе екстремних климатских појава. Нећемо се ограничити само на економски аспект, већ и на последице које такве појаве имају по здравље становништва – каже др Биљана Басарин, руководилац пројекта.

Како објашњава, у истраживању ће користити податке Републичког хидрометеоролошког завода од 1950. до данас, све базе података доступне на интернету, као и научне радове о екстремним климатским догађајима. А и комшије су спремне да помогну.

– Чим је објављено да је ПМФ добио реализацију овог ЕУ пројекта, стигле су нам понуде за сарадњу од институција које се баве климатским променама у Мађарској, Румунији, Хрватској, Македонији, Црној Гори... – каже наша саговорница.

Да ће ова тема у нашем региону бити и те како значајна, указују бројни научни радови и пројекције климатске будућности југа и југоистока Старог континента. У то смо се већ уверили: током протекле две деценије у Србији је било чак пет сушних година. Осим штете у сектору пољопривреде, губитака је било и због застоја у пловидби услед ниског речног водостаја. Поред тога, с расушеног тла ветрови су разносили плодни слој земљишта, нарочито у Војводини. Нису нас заобишле ни поплаве – довољно је поменути пролеће 2014. године, а невоља с великим водама било је и након те катастрофе.

– Климатске промене не можемо да спречимо, барем не на краће стазе. Али, можемо да се на њих прилагодимо и умањимо последице – истиче др Тин Лукић, такође члан истраживачког тима с Катедре за физичку географију ПМФ-а. Како каже, последњих десетак година у Европи је све више научноистраживачких група и пројеката усмерених на детаљну анализу последица суша и поплава. Разлог је више него опипљив: на подручју 33 државе, чланице Европске агенције за заштиту животне средине, укупни губици од екстремних хидрометеоролошких догађаја од 1980. до 2017. процењени су на чак 453 милијарде евра.

– Те мере прилагођавања морају да буду у форми закона, тако да ће резултати предстојећег истраживања бити значајне смернице доносиоцима одлука у нашој земљи. С обзиром на опредељеност Србије за чланство у Европској унији, норме у овој области морају да буду усклађене с правном регулативом ЕУ, с јединственим системом ране најаве и упозоравања на екстремне климатске догађаје. Зато је од изузетног значаја међународна сарадња и преношење знања, што ћемо остварити кроз овај пројекат – закључује др Тин Лукић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.