Представа „Чипка” је прича о хуманости

Aнсамбл Ријечког балета je изнедрио специфичне особености, а оне су окосница мог тренутног ауторског пројекта „Чипка” који ћете видети у Београду. Публици се допада наш тврдоглав покушај да се кроз кореографска дела надовезујемо на раније радове, на нов начин. У „Чипки” која евоцира уметност преживљавања, публици на БФИ желимо пренети оно што нас тренутно заокупља, а то је начин како један балетски ансамбл ове регије може преживети, кроз играчко заједништво, хуманост и солидарност, рекла је за „Политику” Маша Колар, кореограф и директорка балета ХНК Ивана пл. Зајца из Ријеке, поводом њиховог извођења комада „Чипка” на 17. Београдском фестивалу игре, вечерас у 20 часова у Мадлениануму и сутра увече у исто време у СНП-у у Новом Саду.

У овој представи полазни мотив је структура и ритам чипке са Пага, која асоцира на сусрет прошлог и традиционланог са данашњим временом. Машу Колар инспирише културно, народно наслеђе региона, од историјских списа, усмене и писане књижевности и игара и израда ношњи.

‒ Нужно је у мом послу одмерити снаге на интернационалном тржишту. Не мислим ту на такмичарски већ на сараднички начин који плесну уметност схвата као пулсирајућу и расплесану критику друштва. Важно је бити у дијалогу с међународном публиком, а најлепши начин за то је гостовање на фестивалима, попут БФИ. Драго ми је што сам препозната и позвана други пут на ваш фестивал са представом „Чипка” и то на невиђено ‒ каже ова уметница.

 Балет ХНК Ријека гостовао је недавно и на летњем фестивалу у Шибенику који је у новим условима имао и другачију концепцију. Како је све изгледало сазнајемо од директорке ријечког ансамбла:

– Водећи се мотом „Покрет је незаустављив”, свечано смо „Чипком” недавно отворили Шибенски денс фестивал. Због пандемије нису могли наступити плесни уметници из света, па је ова фестивалска година у Шибенику била посвећена искључиво домаћој продукцији. Шибенску публику смо оставили без даха. Како се не зна шта нам доноси сутра, плесачи у сваком извођењу учествују као да им је последње. Први пут играли смо „Чипку” под звезданим небом, у предивном амбијенту Тврђаве светог Миховила. Свакако очаравајуће искуство.