Уметност је пронашла свој пут и у оваквим временима

Прилагодили смо се новим условима. Све препоруке Кризног штаба смо имплементирали, али и додали још неколико наших интерних мера, каже за „Политику” Андреја Рацков, директор земунског Мадленианума, најављујући у суботу, 3. октобра почетак нове сезоне ове театарске куће која је протеклих месеци борбе са невидљивим непријатељем сваке вечери несебично делила своју сценску уметност са публиком емитујући снимке својих представа.

У међувремену, све просторе у којима борави публика, али и учесници представа, Мадленианум је опремио најсавременијим пречишћивачима ваздуха. Глумци, певачи и техничко особље тако ће, сазнајемо, бити све време под маскама, а за чланове оркестра поред обавезних маски и дистанце, обезбедили су и специјалне  баријере.

‒ Здање Мадленианума званично смо отворили 11. септембра за старт Београдског фестивала игре који ће код нас гостовати и у октобру и новембру са чак шест представа, а дела из наше продукције почињу свој нови живот од 3. октобра, када ће нову сезону отворити дуговечни мјузикл „Јадници” у режији Небојше Брадића, који ће за ову прилику доживети своје режијско освежење у складу са новим правилима ‒ каже Рацков и додаје у чему их је епидемиолошка ситуација све зауставила:

‒ Претходна сезона била је испланирана као једна од најамбициознијих. Као да смо знали, па смо успели да реализујемо све планиране премијере пре затварања целог света. Драмска представа „Нана” у режији Иване Вујић, спектакуларна оперета „Весела удовица”, опера „Манон Леско” у копродукцији са Народним позориштем у Београду, све су то пројекти који јесу изашли на светлост позорнице, али нажалост нису успели да се развију у пуном обиму. Зато ће практично све ове представе имати своје поновне премијере у новој сезони. А планирамо сезону као да ће све бити најнормалније.

Наравно, много тих планова ће, подвлачи наш саговорник, зависити од ситуације са пандемијом. После отварања сезоне у Мадлениануму, сазнајемо, већ 19. октобра очекује се и премијера обнове драмске представе „Велики Гетсби”, овога пута са Браниславом Трифуновићем у главној улози, који је заменио Ивана Босиљчића због његових иностраних обавеза.

‒ Одмах после ове премијере, организујемо и „Гавранфест”, први фестивал представа по текстовима Мира Гаврана и то од 22. до 25. новембра са четири представе и једним јавним читањем. Оперета „Весела удовица”, која је добила толико позитивних критика након своје премијере и после само три извођења, вратиће се публици већ крајем октобра. Затим нас очекује и концерт велике руске сопранисткиње Марије Гуљегине, са симфонијским оркестром и то у оквиру БЕМУС-а. Средином новембра очекујемо да се реализује и гостовање које је било планирано за мај месец наших драгих гостију из опере Санкт Петербурга и то са чак два наслова: „Насиље над Лукрецијом” и „Отмица из Сараја”, у Мадлениануму и Народном позоришту у Београду. Као новогодишњи, сада већ традиционални, концерт планирамо гостовање нашег светски признатог баритона Жељка Лучића, највероватније 26. децембра. Још неколико концерaта је у плану до краја сезоне ‒ открива Рацков.

Све је теже, ипак, примећује наш саговорник, одолевати ветровима, јер за ово што нам се тренутно дешава, каже, верује да нико није могао унапред да се припреми.

‒ Комплетна култура ради у готово немогућим условима, с том огромном разликом што је сада иста ситуација у целом свету. Мадленианум наставља са паметним и мудрим избором репертоара, а у новонасталој ситуацији се веома добро показала и наша организација рада, као и цео тим људи унутар позоришта, који је показао изузетну флексибилност у отежаним условима и на то сам изузетно поносан ‒ прича наш саговорник..

Уметност и у овим временима, свакако, мора да пронађе свој пут. О даљим плановима Мадленианума, Андреја Рацков каже:

‒ Уметност је већ пронашла свој пут и у оваквим временима. Нама је било најважније да не изгубимо контакт са публиком током вишемесечног затварањa. Приказивање наших представа путем интернета се показало као добро, али само као прелазно решење. Сматрам да публика мора да осети позориште уживо, јер се тај осећај никако не може пренети путем екрана. Што се уметности и уметника тиче, најбитније је пустити да се развијају и приказују своја умећа, јер они ће са истом емоцијом играти и пред 10 и пред 10.000 људи. Планирање сезоне у овим неизвесним временима је постало веома захтеван задатак, али ми идемо даље и управо и из тог разлога већ у октобру планирамо да одржимо аудиције за нови мјузикл: „Причу са западне стране” за који се надамо да ће успети да своју премијеру доживи крајем фебруара 2021.

Свет после короне свакако неће бити исти. Ево како Андреја Рацков види будућност позоришта:

‒ Позориште је у својој историји преживело и много горе ситуације, али никада није било у овако неповољној позицији. У овој новој ситуацији, неопходно је да позоришта пронађу нове могућности контакта са публиком у оквиру свих ограничења. Али исто тако мора постојати разумевање и за позоришта, као и за све врсте уметности и морају се пронаћи начини функционисања у складу са мерама, а не проглашавати културне установе епицентрима заразе. Јер на крају ако уметник и уметност заћуте, неће нам остати још много тога. А можда је и најадекватнији цитат који веома често користим: „На крају ће све бити у реду, јер ако није у реду значи да још није крај.”