Дистанца у опери само за богате

Део Мадрида је од понедељка под новим, строгим мерама ограниченог кретања како би се спречило ширење ковида 19, упркос масовним протестима минулог викенда због „неправедне гетоизације”. Закључани су углавном густо насељени делови града с релативно сиромашном популацијом и великим процентом имиграната, што је отворило тему друштвене неједнакости. Око 850.000 становника у 37 градских подручја могу да напусте насеље само с потврдом да иду на посао, у школу или код лекара и нико са стране не може да уђе из неоправданих разлога.

Око 600 људи је у недељу демонстрирало у јужној мадридској четврти Ваљекас, једној од најтеже погођених вирусом. Стопа преношења је ту шест пута већа него у богатијем Чамберију на северу града. Носили су транспаренте „Ваљекас није гето” и тражили од премијерке регионалне владе Изабел Дијаз Ајусо да поднесе оставку. Разбеснела их је прошле седмице кад је рекла да се вирус међу њима брзо шири због неодговорности грађана и „имигрантског начина живота”. Они оптужују регионалну владу да се није добро припремила за други талас. Кажу да се не разболевају зато што праве журке, него зато што немају како да се заштите од вируса. Принуђени су да се возе препуним возилима градског превоза јер немају канцеларијске послове које би могли да раде од куће.

„Кажњени смо зато што смо сиромашни”, каже за портал „Политико” 27-годишњи становник „закључане” четврти Карабанчел, наглашавајући да је тешко дистанцирати се у стану који морате да делите с другима.

Да ли се сиромашнији више инфицирају зато што не воде рачуна или зато што немају луксуз држања дистанце? То су се питали и мање имућни посетиоци мадридске опере када су схватили да су они с јефтинијим картама нагурани један до другог, док су најскупља места намерно наизменично попуњена. Извођење је у недељу прекинуто после 10 минута јер звиждуци незадовољства из публике нису утихнули. Опера се нашла на удару критика да класно дискриминише публику, штитећи од заразе само оне који су за место платили неколико стотина евра, пренео је „Политико”.

Градоначелник Мадрида Хосе Луис Мартинез Алмедија каже да нема грађана првог и другог реда и да су мере уведене у насељима где је број заражених већи од 1.000 на 100.000 становника. Тамо су затворени паркови и други јавни простори, окупљања су ограничена на шесторо, а локали морају да се затворе до 22 сата. Пре него што се у понедељак састала с премијером Педром Санчезом, Ајусова је намеравала да тражи да војска контролише примену мера. Ипак, у саопштењу датом после састанка тај план се не помиње. Полиција на 60 пунктова контролише да ли се мере поштују. Првог дана дана није наплаћивала казне, које су у распону од 600 до 600.000 евра, пренео је Ројтерс. Ако мере не буду дале резултате, биће затворен цео Мадрид.

Шпанија има највећи број оболелих од ковида 19 у западној Европи (укупно 640.000, последњих дана више од 5.000 дневно, и више од 30.000 преминулих), али премије одбацује могућност нове блокаде целе земље, каква је била на снази од средине марта до средине јуна.

Од почетка пандемије свуда је било јасно да ће она посебно тешко погодити сиромашне и маргинализоване групе. Роми су, као највећа европска мањина, поднели велики терет кризе. Ризик за здравље удружен је са смањеним економским шансама и повећаном стигматизацијом. У Софији су средином априла протестовали јер су делови града у којима живе остали под карантинским мерама и када су у остатку бугарске престонице укинуте. Оправдање власти је било да та мањина не поштује правила. Немогућност слободног кретања за њих значи изостанак прихода, јер немају сталне послове. Посебан проблем је био то што неки послодавци нису ни хтели да их ангажују кад се прочуло да је у ромским насељима букнула зараза. Борци за људска права кажу да ограничење кретања није било праћено адекватним здравственим и мерама социјалне помоћи тим заједницама, тако да су многи остављени без воде и лекова.