На списку антимонополске комисије и фирма за увоз апарата за кафу

Зашто је потрошачка електроника у Србији скупља за 13 одсто него у осталим земљама Европске уније и како то да се исти производи у малопродаји различитих трговаца нуде по идентичним ценама, питање је на које би у наредном периоду требало да одговори Комисија за заштиту конкуренције.

Само десетак дана од покретања поступка испитивања повреде конкуренције против компанија „Роминг електоникс”, „Техноманија” и „Комтрејд дистрибушн”, антимонополска комисија је саопштила јуче да покреће још један случај. Реч је о компанији „СФ1 кофи” д. о. о. са седиштем у Новом Саду, која је увозник и дистрибутер апарата за кафу „неспресо”.

Како је наведено у решењу комисије, увидом у цене у малопродаји и на интернет страницама трговаца, утврђено је да се ови апарати бренда „неспресо” нуде по идентичним ценама.

Прегледом званичних интернет страница шест малопродаваца потрошачке електронике, утврђено је да сва четири модела апаратa за кафу овог бренда имају идентичне цене. На пример, модел „есенца” код свих продаваца кошта 11.990, а модел „ситиз” 18.990, односно 18.999 динара, наводи се у овом решењу. Комисија је констатовала да се претпоставља да је увозник повредио конкуренцију тако што је унапред одређивао цене по којима се ови апарати продају. Прецизније, сумња се да је ова компанија у претходних пет година, а нарочито у 2019. и 2020, утицала на цене производа бренда чији је дистрибутер у даљој продаји.

Јасно је да је овај случај практично придружен поступку који је покренут против трговаца потрошачком електроником почетком септембра. Тада је Комисија за заштиту конкуренције на основу података Евростата за 2019. констатовала да, осим цена које су више у односу на остатак Европе, постоје и нелогичности приликом формирања цена на тржишту Србије.

У Евростатовом извештају је наведено да су, на пример, у Србији цене за поједине категорије производа биле веће за 33 до 39 одсто у односу на цене у Мађарској, где је ПДВ 27 одсто, док је код нас 20 процената. Притом су цене потрошачке електронике у Мађарској биле за 2,5 одсто ниже у односу на просек Европске уније.

Одмах по објављивању овог извештаја, комисија је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и обавила ненајављене увиђаје у три велика привредна друштва – „Роминг електроникс”, „Техноманија” и „Комтрејд дистрибушен”.

У Комисији за заштиту конкуренције јуче нашој редакцији нису желели додатно да коментаришу овај случај, јер то, наводе, не могу да чине док је предмет у поступку. Ипак, познато је да се тренутно испитује постојање рестриктивних споразума из члана 10 Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Србији.

Како је то раније наведено у вези са овим предметом, комисија основано претпоставља да постоје усаглашене обавезе, то јест договори којима се одређују цене и услови трговине у даљој продаји, што је рестриктивни споразум који представља повреду конкуренције из члана 10 закона.

Рестриктивни споразуми су до сада више пута били под лупом Комисије за заштиту конкуренције. Многи случајеви који су се нашли пред антимонополском комисијом остаци су пословања деведесетих, када је било сасвим уобичајено да се на тржишту договарају цене, да се постављају услови приликом формирања цена.

Компаније без коментара

Редакција „Политике” је покушала да ступи и контакт с компанијама против којих је комисија покренула поступак, али се нико од њих није огласио. Ово је, сазнајемо, уобичајено јер само покретање овог поступка представља репутациони ризик за компанију, а и сви могући иступи у јавности могу се користити током трајања овог поступка.