Радио у три државе, свуда му истовремено уплаћивани доприноси

Док осигураник у Србији, по Закону о пензијском и инвалидском осигурању, има право само на једну пензију, било личну, било породичну, у иностранству може остварити право и на две пензије – своју личну и породичну.

С тим што се, примера ради, у Холандији и Швајцарској право на личну и породичну пензију остварује под посебним условима.

Управо је то био повод да један грађевински инжењер из Србије који ради по свету одлучи да себи уплаћује стаж у својој земљи, иако је тренутно запослен у Холандији. Наиме, он планира да се врати у Србију и жели да део пензије прима и у својој земљи.

Како је навео у допису нашем листу, он је, наиме, радио више од 15 година у Енглеској, где му је газда уплаћивао осигурање, а по престанку радног односа наставио је тамо да плаћа доприносе за стаж. Након тога је добио посао у Чешкој, где му је и чешки послодавац такође плаћао доприносе за ПИО. Последње три године ради у Холандији, где је легално пријављен, али би да, по члану 15 Закона о ПИО, и у Србији себи почне да уплаћује стаж.

Каже да му није јасно зашто је то проблем. При томе му ни на памет не пада да би му неки стаж за који су му уплаћивани доприноси по свету могао пропасти, иако је било преклапања, то јест у исто време се водио да ради у две државе.

Упитани ко има право на уплату доприноса по члану 15 Закона о ПИО, у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање запослених кажу да осигураник може да се укључи у обавезно осигурање по члану овог закона само ако није осигуран по другом основу (запослења, обављања самосталне делатности, пољопривредне делатности).

Осигурање по члану 15 престаје уколико се ступи у обавезно пензијско и инвалидско осигурање по другом основу.

То се односи и на лица која су осигурана у земљи са којом је закључен уговор о социјалном осигурању. Период осигурања по члану 15 закона може се утврдити само ако се не преклапа са осигурањем код иностраног носиоца осигурања, објашњавају у ПИО фонду.

Дакле, осигураник не може у исто време да ради у Енглеској и Холандији и да у Србији себи уплаћује доприносе и сутра оствари и српску пензију.

Када је реч о самосталној уплати доприноса, оно се односи само на лица ван обавезног осигурања која самосталном уплатом доприноса сутра остварују право на пензијски стаж, а таквих је у Србији у овом часу око 19.000.

Како је предвиђено законом, приликом пријаве на осигурање лице које се укључује бира једну од 13 понуђених основица осигурања на коју ће плаћати допринос, независно од тога коју школску спрему има. Најнижа основица износи 35 одсто од просечне зараде у Србији остварене за претходних 12 месеци почев од септембра месеца године која претходи години за коју се плаћају доприноси.

Допринос се плаћа по стопи од 25,5 процената на одабрану основицу. У 2020. години најнижа основица је 25.801 динар, а највиша основица за ову годину је 368.590 динара.

То значи да месечна уплата доприноса у текућој години на најнижу основицу износи 6.579,26 динара, а на највишу основицу месечна обавеза износи 93.990,45 динара.

Стаж могу да уплаћују они којима недостаје до пензије, али и они који никад нису радили. Услов је да су старији од 15 година.