понедељак, 10.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2020. у 14:00 Ана Вуковић

Фасаде и зидови као сликарско платно

Аутори мурала, осим креативне идеје, талента и изабране локације за своје дело, морају да имају и одговарајућу дозволу за осликавање простора и баш то разликује уметника од вандала Потпис: Мурал „Нови талас” у насељу Браће Јерковић
Мурал „Нови талас” у насељу Браће Јерковић (Фото Марија Плавшић)

Сивим, од смога зачађеним градским фасадама дају нову младост. Уметност усељавају у готово заборављене улице. Креативношћу обликују призоре који могу да нам разведрити суморне дане. Улични уметници раде пуном паром и све је више делова града којима додају нове боје и дају душу.

Дорћол је, у неколико претходних дана, добио три мурала, када су у оквиру фестивала „Реконструкција” на зидовима у Улици деспота Ђурђа 7 и 11, своје слике урадиле Тијана Трипковић и Сандра Никач, као и Барбара Димић и Валентина Брковић, док су простор у Мике Аласа 36 улепшале Ива Димитријевић, Милица Бојанић и Наташа Михаиловић. Цртач Марко Ћулум је недавно осликао и паркић у Таковској улици инспирисан игром „The last of us, part III”, пре неколико дана оживео је и зид Основне школе „Гаврило Принцип” у Земуну. Ђаци ове осмолетке у школском дворишту убудуће ће се дружити са Десанком Максимовић, Бором Станковићем, Миленом Павловић Барили, Доситејем Обрадовићем, Исидором Секулић, Михаилом Пупином и Вуком Караџићем.

На ауторе мурала раније се гледало као на мистериозне ликове који под окриљем ноћи шарају по крају, данас се све променило и ова врста уметности добија све више признања

И насеље Браће Јерковић добило је нови мурал са приказом насловне стране „Буквара”, назван „Нови талас”. Аутор Предраг Радовановић, познатији као Пеђа Те8, пре свега неколико недеља овом крају поклонио је и рад „Нова нормалност” чија је тема, као и код овог рада, такође вирус корона.

– Мали куриозитет је што већина улица у овом насељу носи име по уметницима као што су Јован Бијелић, Пиво Караматијевић, Игњат Јоб... Крај је по томе сликарски, али ми немамо тај имиџ, него знатно негативнији, па сам избором ове локације желео то да променим. Назив рада „Нови талас” односи се на вечито помињање новог таласа короне, али и нови талас генерација које уче из буквара – објашњава Пеђа Те8 који је, каже, везан за књигу из које смо сви постајали писмени, као и због тога што је његова учитељица била једна од ауторки буквара.

Деца су на његовом раду приказана окружена електронским симболима и апликацијама, девојчица у руци носи мобилни телефон, а дечак има маску која се плази свим проблемима и носи медицински штап који показује да ће они, тај нови талас деце, наћи решење за све. На муралу је уместо оног чувеног „будимо одговори” истакнуто „буди одговор”.

 – Ово је једно сведочанство о садашњем тренутку и како деца сада функционишу – истиче Радовановић.

Он објашњава и да аутори мурала, осим креативне идеје и талента, али и изабране локације за своје дело, морају да имају и одговарајућу дозволу за осликавање простора. Изгледа да баш то разликује уметника од вандала.

– Поборник сам те легалне приче. Ова врста уметности код нас је узела доста маха и мислим да и ми аутори треба да водимо рачуна у каквом се светлу представљамо. Увек тражим сагласност од станара или власника зида на коме бих да цртам. Дешава се и да они сами покрену акцију и позову ме да улепшам тај крај – објашњава Пеђа Те8 процедуру за легално украшавање зидова.

На ауторе мурала раније се гледало као на мистериозне ликове који под окриљем ноћи шарају по крају. Данас се све променило и ова врста уметности добија све више признања.

– Мислим да је та популарност талас који долази из иностранства, иако и ми имамо нашу „борбу”. Дошли смо на ниво да нас људи препознају као уметнике, а не као вандале, иако има још доста графита који се раде на недозвољеним местима па се тако и даље могу видети неоправдано украшене фасаде. Народ ипак зна да разликује уметност и сликарство од вандализма па смо дошли до тачке да имамо подршку суграђана за свој рад – истиче Предраг Радовановић.

Врата афирмацији овој уметности у Београду одшкринуо је иначе још Лазар Вујаклија који је 1970. урадио мурал у тадашњем Булевару револуције, а 1979. на Западној капији Београда. А онда је 1983. године Скупштини града понуђено 50 зидова са готовим решењима за осликавање. Тада је група студената предвођена професором Чедомиром Васићем осликала чувени мурал на згради тадашње банке у Рајићевој улици. Изабрана је скица Перице Донкова која представља младог човека са блоком у руци.

Коментари0
0fa50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља