Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Село на привременом раду у Италији

Винка Дерајић листа албум са сликама унучади (Фото С. Сабљић)

Бранешци – Под Кантаром, Бегановим гробом, Високом главицом и Лавовим брдом – домови Поповића, Цигана, Алексића, Плавшића, Шиканића, Дерајића... И у њима приче о добру, али и о оном што није добро. О оном што је у Бранешцима, данас, али и о оном другом што је, у овој насеобини десетак километара далеко од Челинца, било јуче.

За време Краљевине Југославије, у Бранешцима је постојала основна школа. Рушена је и од земљотреса и невремена, али увек и наново рађана. Осамдесет и пете у њој је било око 450 ученика. Данас у школи која носи име Слободана Митрова Данка, народног хероја Југославије и мајора шпанске републиканске војске, тек сто педесет ученика. Три пута мање него што их је било пре последњег рата.

Причати о Бранешцима, људима и прошлости овога краја не може се а да се не помене оно по чему се ова насеобина разликује од других у Републици Српској.

У овом селу је, наиме, ове године у први разред уписано дупло мање првачића него што их је у Кампо сан Пјеру код Падове у Италији где се, на привременом раду, налази готово три стотине Бранешчана.

Винка Дерајић у Падову је опремила своја три сина – Јована, Вујадина и Илију. Ни четврти Карађорђе није у Бранешцима. Свештеник је у Крупи на Уни.

Уз слике, а друго ништа од њих и нема, по којима свакодневно пребира, пусти понеку сузу. А и како не би када, поред своја четири сина, три снахе и седморо унучади, у Бранешцима данас живи сама.– Са Илијом сам била у шестом месецу трудноће када ми је супруг погинуо.

Од тада добра за мене нема. Никако се лепо са лепим не може саставити. Срећна сам само кад ми деца и унуци, о светковинама, дођу из Италије. Када у Бранешце стигне и Карађорђе са својом чељади. Десетак дана са њима прође док удариш дланом о длан – уздише она.

Само је Илија, најстарији унук, рођен у Бранешцима. Сви остали су свет угледали у туђој земљи. Са неким новим именима, Лаура, Магдалена, Викторија и Валентина, Винкине унучице, данас похађају италијанске школе. И друже се са вршњацима из Падове. Све што знају о дедовини, језику и историји народа којем припадају уче од својих родитеља.

Газда им Италијан, често дође у Бранешце. Обично о славама. Недавно је обећао да ће у Бранешцима подићи неку фабрику. Према Бранешчанима је коректан онолико колико су коректни и други. Бранешчани се не враћају и можда то најбоље говори о томе да им ипак није лоше. Али, мајка мисли друкчије.– Грко им је тамо. Крију то од мене. Нико ти туђи неће дати на лепе очи. Мораш повући. Леђа потурити. И здравље би газда да ти узме. Али, друкчије се није могло. Боље је и то него гладан лежати – прича Винка.

У Кампо сан Пјеру, Падови и Италији пуним устима се прича о људима, радницима из Бранешаца. Највише о Драгану Цигану који је, спасавајући двоје италијанске деце, недавно настрадао на обалама Јадранског мора. Иза себе је оставио супругу и две кћеркице, али и причу о другој страни Бранешчана. Ону о хуманости којом су заробили срца Италијана.

Прича се у Бранешцима и о српским борцима погинулим у последњем рату, али и о Титовим пролетерима и незнаним партизанима, Славонцима који су, за оног рата, погинули бранећи ово село и Крајину.

О Бранешцима је и прича из књиге о „Православној српској митрополији бањалучко-бихаћкој”, у којој пише како се „у овом крају, пре више од сто година, Богу молило 1.746 сељана овог краја”. Пише и то да је тада у храму Светог великомученика Прокопија „крштено и 15 унијатске дјеце, двоје реформаторске и једно унијатско римокатоличко дијете”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.