Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

БДП Србије 2019. био за 6,8 одсто већи него у 2018. години

(Фото Пиксабеј)

Србија је 2019. године имала бруто домаћи производ (БДП) у текућим ценама од 5.417,7 милијарди динара, што је у поређењу са 2018. годином било номинално више за 6,8 одсто, а реално за 4,2 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС).

Најзначајније учешће у формирању прошлогодишњег БДП-а имали су сектор прерађивачке индустрије (13,7 одсто), сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила (11,4 одсто), сектор пословања некретнинама, (6,9 одсто), а следе сектор пољопривреде, шумарства и рибарства (шест одсто) и сектор грађевинарства (5,7 одсто).

По агрегатима употребе БДП-а, учешће издатака за индивидуалну потрошњу сектора домаћинстава износило је 67,1 процената, за индивидуалну потрошњу сектора државе издаци су били 9,3 одсто, а за колективну потрошњу сектора државе 7,3 одсто, наведено је у саопштењу, јавља Бета.

Бруто инвестиције у основна средства биле су 22,5 одсто, извоза добара и услуга 51 проценат, а увоза добара и услуга 61 одсто.

У 2019. години у грађевинарства је остварен је реални раст бруто додате вредности (БДВ) од 33,7 одсто, следе сектор информисања и комуникација са 8,3 одсто, потом сектор државне управе и обавезног социјалног осигурања са 7,5 одсто, сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила 6,2 одсто и услуга смештаја и исхране са шест процената.

Реални пад БДВ-а забележен је у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства (1,6 одсто) и сектору здравствене и социјалне заштите – 1,4 процената.

Реални раст, с расходне стране, забележен је код бруто инвестиција у основна средства и то за 17,2 процента, увоза добара и услуга за 10,7 одсто, извоза добара и услуга за 7,7 процента, издатака за индивидуалну потрошњу сектора домаћинстава за 3,5 одсто, издатака за индивидуалну потрошњу сектора државе за 2,6 одсто и издатака за колективну потрошњу сектора државе за 1,3 процента.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav sarcanski
Relevatni su samo podaci u stalnim cenama, dakle rast je bio 4,2%. Vazno je pronaci gde je doslo do najveceg rasta, a to je bilo gradjevinarstvo koje je poraslo za preko 40%. Pojedinacno, najveci doprinos je dao "Turski tok" sa gotovo neverovatnih 700 miliona evra i to na osnovu izvestaja d.o.o. iz Novog Sada, otprilike na casnu rec. Forsiranje ovog projekta o kojem se malo zna, postignut je rast, ali je to sada slepo crevo. Posle sporazuma iz Bele kuce, postoje dobri izgledi da tako i ostane.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.