Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За повратнике нема благе казне

Ко се други пут огреши о Кривични законик, не може да се нада да ће му казна бити ублажена испод минимума, а онај ко то учини и трећи пут – мора бити осуђен на више од половине казне која је прописана за конкретно кривично дело
(Фото МУП)

Виши суд у Новом Пазару први је у пресуди применио институт „три ударца” и изрекао оптуженом осам година затвора због продаје 14 грама хероина и два грама марихуане, Реч је о вишеструком повратнику, с девет правноснажних осуда за разна кривична дела, па је суд применио институт вишеструког поврата, који је уведен у наш Кривични законик од 1. децембра прошле године.

Правило „три ударца” треба да обезбеди да се онима који поново врше кривична дела не могу изрицати благе казне. Ко се други пут огреши о КЗ, не може се надати да ће му казна бити ублажена испод минимума, а онај ко то учини и трећи пут – мора бити осуђен на више од половине прописане казне за конкретно кривично дело.

Правило се примењује на оне који су у поновном извршењу ухваћени после ступања на снагу законских измена. Осуђеник Есмир Х. из Новог Пазара ухапшен је у акцији полиције крајем марта ове године.

За трговину дрогом прописан је распон казне од три до 12 година затвора. Да би правилно применио институт „три ударца”, суд мора најпре да израчуна колика је половина казне, па да затим у горњој половини новог распона одмери конкретну санкцију.

– Суд који је у првом степену изрекао казну затвора од осам година, применио је институт вишеструког поврата, из новог члана 55а КЗ, који обавезује суд да казну изрекне изнад половине казненог распона, уколико је окривљени раније најмање два пута осуђен за кривична дела учињена с умишљајем на казну затвора од најмање годину дана и уколико од отпуштања с издржавања претходне казне до извршења новог кривичног дела није протекло више од пет година – каже др Ивана Бодрожић, доцент на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду.

Да би суд применио „три ударца” морао је да изведе једну врсту казнене математике. Најпре је израчунао да распон између законског минимума за трговину дрогом од три године и максимума од 12 година износи девет година. Затим се тај број дели на пола и добијају се четири и по године затвора, па се на то додаје минимум прописане казне од три године. Тако се добија нови посебни минимум од седам и по година затвора, при чему максимум остаје 12 година.

– Простор за судско одмеравање казне сужен је у овом случају на распон од седам и по до 12 година. Будући да је реч о лицу које има девет ранијих осуда, за обавезну примену института вишеструког поврата биле су довољне две осуде, за умишљајна кривична дела, на затвор од најмање годину дана, при чему од последње осуде није протекло више од пет година – објашњава др Бодрожић.

Увођење овог правила учинило је да вишеструки поврат буде обавезна отежавајућа околност, која у старту директно утиче да казна буде тежа за повратника у односу на оног ко је кривично дело учинио први пут.

– Дејство вишеструког поврата састоји се у томе да се казна обавезно одмерава у горњој половини распона за то дело, уколико су испуњени сви законски услови – каже др Ивана Бодрожић.

Суд може да цени и олакшавајуће и отежавајуће околности, али притом мора да се креће у горњој половини распона, али не може да иде преко законом прописаног максимума. У конкретном случају, Виши суд у Новом Пазару изрекао је казну тек нешто мало већу у односу на сужени минимум од седам и по година и определио се да вишеструког повратника осуди на осам година затвора.

Институт „три ударца” води порекло од правила у бејзболу – уколико „бацач” прими три ударца током свог времена у игри, бива искључен. Удаљење играча из игре поистовећује се с уклањањем с улице учинилаца који два и више пута понове кривично дело.

У таквим случајевима је очигледно да претходно издржане казне нису довољно утицале на осуђеника, већ се он одлучује да поново буде у сукобу с Кривичним закоником.

Слична правила примењују се у Калифорнији, Новом Зеланду, у Немачкој и Мађарској, али само за поједина кривична дела. Циљ „три ударца” је да делује превентивно на сваког преступника, да га застраши и упозори на извесност кажњавања.

Тема одмеравања казне за вишеструке повратнике сада је изузетно актуелна у пракси наших судова, па јој стручна јавност у последње време посвећује велику пажњу. Наша саговорница др Ивана Бодрожић и професор кривичног права др Ђорђе Ђорђевић, с Криминалистичко-полицијског универзитета, недавно су о томе говорили на међународној конференцији Правног факултета у Нишу.

Строга правила новог члана 55а

– За кривично дело учињено с умишљајем, за које је прописана казна затвора, суд ће изрећи казну изнад половине распона прописане казне, под следећим условима: 1) ако је учинилац раније два пута осуђен за кривична дела учињена с умишљајем на затвор од најмање једну годину; 2) ако од дана отпуштања учиниоца с издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло пет година – каже члан 55а Кривичног законика Републике Србије.

Правило „три ударца

Институт „три ударца” води порекло од правила у бејзболу – уколико „бацач” прими три ударца током свог времена у игри, бива искључен. Удаљење играча из игре поистовећује се с уклањањем с улице учинилаца који два и више пута понове кривично дело.

У таквим случајевима је очигледно да претходно издржане казне нису довољно утицале на осуђеника, већ се он одлучује да поново буде у сукобу с Кривичним закоником.

Слична правила примењују се у Калифорнији, Новом Зеланду, у Немачкој и Мађарској, али само за поједина кривична дела. Циљ „три ударца” је да делује превентивно на сваког преступника, да га застраши и упозори на извесност кажњавања.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milutin
Голог, босог и гладног не може ни смртна казна да застраши!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.