Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чекајући Битеф

Књига Вере Коњовић бави се дешавањима и људима који су Битеф учинили посебним и светски релевантним догађајем
Из представе „Хамлет” (Фото: КПГТ), Љубов Орлова (Фото: Архива Битефа)

„Чекајући Битеф” назив је књиге Вере Коњовић која представља вредно сведочанство о настанку и трајању светског театра у Београду. Дело јe недавно, на Битеф- Прологу, представљено на отвореној сцени на Скверу Мире Траиловић. Осмишљена као тријумфални опроштај од значајног сегмента Битеф фестивала – Битефа на филму, у којем је ауторка непосредно и врло предано учествовала као уметнички креатор, често и као реализатор програма, књига „Чекајући Битеф”  бави се дешавањима и људима који су Битеф учинили посебним и светски релевантним догађајем..

– Године 1976. славили смо десет узбудљивих година Битефа. Тај Битеф био је слављенички и по броју и по квалитету прилога, и по значају и гласовитости његових учесника. А био је и Театар нација. Мири Траиловић и Јовану Ћирилову то није било довољно, размислили су и досетили се да би погодан прилог прослави били и филмови повезани са театром. Радила сам на филму, у Фесту на реализацији програма, мувала се по позориштима, преводила словеначке представе на Битефу, пријатељевала с Миром и Јованом, те сам, вероватно, за њих била природни избор за реализацију те идеје. Успех програма био је неочекиван, па је одлучено да Битеф на филму постане стална пратећа манифестација. Трајала је четрдесет година – прича Вера Коњовић.

Трудећи се да ништа не изостави и да не заборави никога ко је у Београд поводом фестивала стигао и боравио, Вера Коњовић оживела је свет чије стваралаштво и посебности полако бледе у сећањима оних који су у том церемонијалу учествовали, а млађим генерацијама делује попут старе скаске. Ту су драгоцени подаци, записи, анeгдоте.

За филм „Циркус” Григорија Александрова са његовом женом Љубов Орловом, бележи Вера Коњовић,  у главној улози везане су три необичне приче.

„Занимљив податак на који сам наишла је друга прича. Почетком седамдесетих се Јосип Броз Тито током једног од састанака са Леонидом Брежњевим пожалио да бродоградилишта у Југославији немају довољно поруџбина. Угрожено је нарочито оно које носи његово име. Брежњев је колеги братски притекао у помоћ: наручио је осам крузера с појачаним трупом за пловидбу по артичким и антарктичким водама. У Титовом бродоградилишту у Краљевици је 1976. поринут у море брод „Љубов Орлова”. Продаван и препродаван пловио је морима до 2010. када је због дугова заплењен у Канади. Дуг није исплаћен, па је 2013. закачен за тегљач кренуо на рециклажу у Доминиканску Републику. Није му било суђено да га секу на делове, откачио се препуштен  неизвесној судбини аветињског брода. На њему се аларм за опасност укључио последњи пут октобра 2013. Од тада га ни видели ни чули нису. Претпоставља се да се самосахранио у дубинама мора негде између Ирске и Исланда”, бележи наша саговорница.

Велико узбуђење, присећа се Вера Коњовић,  владало је пред почетак рада на Бекетовом „Чекајући Годоа” којег је режирао сам аутор у берлинском Шилер театру.

– За време проба асистент режије Валтер Азмус бележио је ауторове примедбе. Од тога је начинио драгоцени дневник. На првој проби Бекет је рекао: „Естрагон је на земљи и припада камену. Владимир је лак и оријентисан ка небу он припада дрвету”, а за Лакијев монолог: „Тема монолога је да под незаинтересованим небом на једној немогућој

земљи човек постаје још мањи.” Бекета смо чекали, али га нажалост нисмо дочекали. Јавио се писмом и жељом за успех смотре. Његови глумци причали су анегдоте о њему. Тврдили су да Бекет никад не отказује пробе. Ако неко не дође игра његову улогу – и то на немачком језику – прича ауторка књиге „Чекајући Битеф”.

 Вера Коњовић испричала је и сећање са рада на Шекспировом „Хамлету” у режији Љубише Ристић.

– Нажалост, за несачуваног „Хамлета” везан је један мој немио доживљај. Три дана после отварања фестивала, 18. септембра 1980. враћала сам се таксијем из Земуна са исландске представе „Кратки предах”. При излазу из Земуна застој. Пред нама двоје-троје кола а испред њих аутомобилска несрећа. Стиже полиција, амбулантна кола чекамо не дуго. Таксиста окреће и спетљава се из све веће гужве. Следећег дана сазнајем да је у тим колима била Мерима Исаковић: Ристићева Офелија.

Иза Вере Коњовић је богата, дуга каријера. Много тога памти и бележи, па тако и податак да је детињство провела у Крању, на Језерској цести 22, у улици која је водила до замка Брдо, који је рођака њене баке 1935. продала кнезу Павлу...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.