субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.10.2020. у 09:37

Жртве нема ко да преброји

Споменик „Камени цвет” у Јасеновцу (Фото Р. Крстинић)

Још од завршетка Другог светског рата, с времена на време, и то од оних од којих се то не би могло очекивати, покушава се довести у питање величина огромне жртве и страдања српског народа од усташа, посебно у Јасеновцу.

Срамно и вишеструко умањен број жртава у Голдштајновој књизи тим више боли јер долази од представника народа над којим је у том рату спроведен геноцид, а Јевреји су страдали масовно и у Јасеновцу.

Велика је срамота што после 75 година не постоји списак страдалих. Зна се да су доказе о страдању српског народа уништавали злочинци у време Независне државе Хрватске, али је несхватљиво да ни сачувани подаци нису обрађени и доступни јавности. Многи који су страдали у Јасеновцу нису ни могли бити нигде уписани јер није преживео нико ко би о томе сведочио, пошто су читаве породице, па и читава српска села уништени.

Потичем из породице која је у НДХ доживела прави помор, а преживели су, само неколико година после рата, морали да се селе из западне Славоније, са дивних обронака Билогоре, јер су се усташе и домобрани враћали у села.

А страдање мојих предака почело је почетком 1942. године. У првом налету усташа у претежно српско село Зринска са групом мушкараца из села око Грубишног Поља одведен је мој деда Андрија Штековић, рођен 1910. године и убијен и бачен у неку од јама испод Велебита. Никада ништа нисмо сазнали о његовом крају.

Приликом другог упада у село усташе су ухватиле мог другог деду Николу Покрајца, рођеног 1905. године. Спровеле су га у затвор у Бјеловару, а затим, после мучења, у ланцима, у логор Јасеновац. Мој отац Јово (1925) и стриц Гојко (1923) већ су били у партизанима.

Моја бака Љубица, са мојом мајком Босиљком (11) и ујаком Миланом (осам), као и са другим рођацима, одведена је у Стару Градишку, збирни логор у коме су издвајали способне за рад од старих, болесних и деце, и где је почињао ужас. Ту, на прузи, једва су одвојили моју мајку од баке, са којом је хтела да остане. Домобран који је девојчицу спречио да оде са баком, од шездесетак година, знао је већ каква судбина чека старије, а то је била пећ циглане или маљ. Ипак, бака Љубица успела је да откупи живот дукатима, ушивеним у поставу капута, које је дала домобрану из суседног села Мала Барна.

А моју мајку и ујака, као и на хиљаде деце, различитог узраста, из Босне и Славоније, чекао је пакао. Млађа деца су умирала од глади и жеђи и слатког затрованог чаја који су добијала. Моја мајка и њен млађи брат су преживели јер им је мајка на растанку џепове напунила сушеним крушкама које је понела од куће.

Те стравичне сцене страдања деце тек сам недавно гледала на изложби и у филму о помоћи коју је тој деци, покушавајући да их спасе у што већем броју, пружала Диана Будисављевић. Моја мајка и ујак су били међу децом коју је она успела да изведе из логора. Возом су доведени у Сисак, а затим у Загребу размештени по католичким самостанима. Ту их је моја бака Љубица пронашла и вратила их у опустошену кућу у Зринској.

Међу страшним причама које ми је моја мајка открила тек пред крај живота посебно памтим ону како су усташе поступале са ромском децом од десетак година. Давали би им ножеве којима би се они међусобно убадали до смрти, док би усташе уживале у њиховој борби .

На „Каменом цвету” у Јасеновцу уклесана су имена тројице Покрајаца, из исте фамилије, али не и мог деда-Николе. Са мајчине стране настрадао је Ђуро Босанац, за кога кажу да је радио у столарској радионици све до пробоја Јасеновца који није преживео. Рат није преживео ни мој ујак Милан који је, уочи Преображења 1944. године, настрадао од заостале мине у пољу.

По завршетку рата, у село су се враћале усташе и домобрани, жељни освете. Мој отац, борац и митраљезац ударне славонске бригаде, тешко рањаван, после два њихова покушаја да га убију, одлучио је да врати партијску књижицу и да се, разочаран, са породицом пресели у Банат и да никад више не крочи ногом на тло Хрватске.

У Банату смо почели нови живот, мада обавијен многим тајнама и тугом за најмилијима. Моји родитељи нису много говорили мени и сестри о свему што су преживели и до нашег зрелог доба много тога нисмо знале. Али се Билогоре и родног села сећам са сетом и тугом.

Село Зринска је сада зарасло у коров и готово без људи, али још живи у мојим сећањима из детињства.

Ранка Савић,
Београд

Коментари35
79a92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun
Akademik Srboljub Zivanovic "Tito je sakrio istinu o Jasenovcu.Dr Smilja Avramov je otkrila da je Tito 1944. išao u tajnu audijenciju kod Pape u Rim da bi se sakrila istina o Jasenovcu"..Posle Teherana/1943.,kada je Jugoslavija prepustena Staljinu,Tito pravi dogovori sa Cercilom,ciji je "trojanski konj" ubacen u Staljinove redove.Tito je to dokazao 1948.g.:Tajno je YU prikljucio NATO-u,a uz NATO pomoc oformio pokret NESVRSTANIH,kojem su prisle zemlje "3.sveta",kandidati Varsavskog pakta..
Dragomir Olujić Oluja
(3) U dosad najtemeljnije urađenim studijama, onim (bišeg četnika, Srbina iz Nemačke) dr Bogoljuba Kočovića i (Hrvata iz SAD) dr Vladimira Žerjavića u logoru u Jasenovcu je stradalo oko 90.000 a u svim logorima u NDH oko 130.000 ljudi! U Spsiku pojedinačnih žtrtava u Logoru Jasenovac 1964. (urađenom u okviru Popisa stanovništva 1961) ima ukupno oko 65.000 ljudi. Po spiskovima Muzeja genocida u Beogradu i Spomen područja Jasenovac u Logoru Jasenovac je stradalo oko 85.000 ljudi!
Dragomir Olujić Oluja
(2) G-dine Trifune, ne mogu Vam reći koliko je bilo žrtava po meni, naprosto nisam ja vršio istraživanja, mogu izneti samo rezultate tuđih istraživanja! Analize popisa stanovništva u Kraljevini SHS/J (1921, 1931. i procenu 1940 /popisa nije bilo 1941/) i FNRJ 1948. pokazuju da je na teritoriji NDH „manjak“ (iz svih razloga – pogibije u borbi, smrti i ubistva u logorima, 'prirodne' smrti, preseljenja...) srpskog stanovništva oko 450.000 ljudi!
Прикажи још одговора
Ivan Ivanovic
Imate popis Zivanoviceve komisije iz 1964 godine koji govori o tome da je na samo 2 kvadratna metra i 5 metara dubine, iskopavano 25 leseva, sto je samo na prostoru Donje gradine dalo broj od 730.000 dusa. U taj broj nisu ulljuceni spaljeni u picilijevim pecima i baceni u Savu. Zato je Broz zabranio povratak Zivanovicu u zemlju. Sve drugo su lose interpretacije i proizvodna nagadjanja.
Dragomir Olujić Oluja
Da, samo što se Živanović toga "setio" tek početkom 80-ih! Ali, nije mogao "popraviti" izveštaje komisije, pa ih eno u originalu u Arhivu Jugoslavije...
Mila Niksic
I zbog cega dozvoljavate da ljudi kao sto je borges komentarisu?? To sto neko ne iznosi direktne pretnje i uvrede ne znaci da ne vredja. Ako vec ne mozete da cenzurisete postovaoce NDH, onda zabranite komentare u potpunosti. I to je bolje nego da se na ovako odvratan nacin vredjaju zrtve genocida i njihove porodice.
MilanS'
У свом другом пшрилогу ретерирао би се на анатомију злочина у Јасеновцу.А.Милетић предсједник Земаљске ком. НР Хрватске у три клњиге на основу сведочења и нађених докумената казује: "Људи,жене и дјеца клани су ножевима,сјекирама,убијани чекићима и маљевима,стрељани у чело и потиљак,печени на "роштиљу",спаљивани у крематоријумима,живи кувани у котловима,оковани бацани у ријеке и бунаре,вјешани и сатирани глађу,жеђу и хладноћом".Memento mori!Данас ухпшено 8 Срба у Р.Хрватској,има ли томе краја?
Dragomir Olujić Oluja
(5. put) Postoje tri popisa stradalih u Jasenovcu – Popis stradalih u Jasenovcu iz 1964. (oko 65.000 stradalih, napravljen na osnovu Popisa stanovništva FNRJ 1961), Popis stradalih u Jasenovcu (1941-1944) u Spomen-području Jasenovac (oko 85.000; ima ga i na internetu) i Popis stradalih u Jasenovcu u Muzeju genocida u Beogradu (oko 85.000)! (Postoji i popis u Vatikanu sa oko 44.000 stradalih, no je teško dostupan) Ivo Goldstein ih u knjizi sve navodi!...
Саша Микић
@Borges Не постоји никаква ''србијанска влада''. Постоји српска влада или ако вам је мрско тако нешто превалити преко усана онда можете користити званични назив Влада Републике Србије.
Borges
@GreatWhiteNorth Ne treba se Politika niti vi bojati dobronamjernih komentara. Svi imamo svoju povijest, nismo ovdje jučer pali s neba. Revizija povijesti postoji u Hrvatskoj, ali ne možete tvrditi da takvo što ne postoji u Srbiji. Upravo zbog toga bi trebalo skupiti relevantne znanstvenike. Kad spominjete ispriku, zaslužuju li četničke žrtve u Gatima ili Kozici, ispriku srbijanske vlade?
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља