Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће Русија помоћи Јерменији

Нови турски системи наводно употребљени у бомбардовању Нагорно-Карабаха, цивили све више на удару
Улице Степанакерта након азербејџанског гранатирања (Фото EPA-EFE/David Ghahramanyan/NKR Infocenter/Pan Photo)

Док Јеремени и Азербејџанци гину у борбама око Нагорно-Карабаха, шансе за макар привремену обуставу рата су слабе. Животи им зависе и од сопствених војничких способности и од договора сила које фигурирају као њихови заштитници, као и од њихове евентуалне улоге на фронту.

Тако су, према тврдњама јерменског министарства одбране, и турски ракетни системи „каоисгра”, поред раније коришћених „смерча” и „полонеза”, јуче употребљени у азербејџанском бомбардовању Степанакерта, престонице Нагорно-Карабаха.

Турска осуђује оно што назива нападима Јермена на цивиле у азербејџанском граду Гањи. Док Јерменија од Европског суда за људска права тражи предузимање привремене мере против Турске, званични Јереван тврди да Баку шири дезинформације о нападима са територије Јерменије како би тиме добио повод за нове провокације.

Турске помоћи једној од зараћених страна тиче се и информација коју је руски портал „Спутњик” добио од припадника сиријске опозиције – да су 93 њихова борца, за које се верује да их је Турска пребацила азербејџанским снагама, већ погинула у борбама и да су тела њих 53 враћена у домовину.

Преговори о решењу овог питања у оквиру Минске групе ОЕБС-а деценијама ништа нису постигли. Азербејџан најављује да је једини начин за прекид ратних дејстава повлачење Јермена из Нагорно-Карабаха, територије коју све међународне институције признају као део Азербејџана, али на којој већински живе Јермени, који су прогласили независност.

Јермени нису спремни да испуне тај услов и тврде да ће снаге Нагорно-Карабаха наставити да пружају адекватан одговор све док Азербејџан не престане да провоцира и напада.

Како овај сукоб представља и питање надзора над целим Кавказом, за исход су заинтересовани многи, у првом реду Турска, Русија и Иран. Јерменски премијер Никол Пашињан излаз види у помоћи Русије.

Он је у интервјуу „Билду” рекао да верује да ће, уколико буде потребно, Москва пружити војну помоћ Јеревану. Споразум између Јерменије и Русије и чланство у Организацији Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) подразумева (као и члан 5 уговора НАТО-а) да напад на једну чланицу подразумева заштиту осталих. У Јерменији се налази и руска војна база, а Пашињан подсећа да имају и јединствен систем противваздухопловне одбране.

„Споразум о том систему врло прецизно предвиђа у којим се случајевима те оружане снаге могу искористити у циљу осигурања безбедности Јерменије”, рекао је јерменски премијер.

Иако између Јерменије и Азербејџана бесни рат, он се званично још одиграва на територији Азербејџана, што Русима, чак и да желе, не даје могућност за интервенцију. Други разлог за то што се Москва налази у неугодној ситуацији због овог сукоба јесу прагматични и партнерски односи с Бакуом. Томе треба додати и обновљене, али и даље нестабилне односе с Турском у Сирији и Либији, упоредо с великим економским интересима: „Турским током”, нуклеарном централом и испорукама система С-400.

Русија покушава да смири сукоб и врати га у оквире Минске групе ОЕБС-а, док њени званичници и даље избегавају да помену Турску. Податке о милитантима из Сирије, помињући директно Турску, изнео је и француски председник Емануел Макрон, од кога председник Азербејџана Илхам Алијев тражи извињење због наводне нетачности.

Руски представник у УН Василиј Небензја коментарисао је ситуацију речима: „Да, Турска недвосмислено подржава Азербејџан. Али то не значи да смо на другој страни и да подржавамо Јерменију против Азербејџана. Ми имамо посебне односе са обе државе.”

Ипак, новинаре је јуче занимало зашто је руски председник Владимир Путин три пута телефонски разговарао с јерменским премијером, а ниједном са турским и азербејџанским председником, на шта је његов портпарол Дмитриј Песков одговорио да то зависи од радних распореда председника и сврсисходности.

Идеја Јеревана о распоређивању руских мировних снага у Нагорно-Карабаху такође није изводљива. Кремљ је одговорио да „мировњаци могу да уђу у ову област само уз сагласност двеју страна” – Јерменије и Азербејџана. С том идејом се Азербејџан ни 1994, када је заустављен рат, није сагласио.

Ефекта нема ни заједничко саопштење чланица Минске групе САД, Француске и Русије, као ни позиви немачке канцеларке Ангеле Меркел на прекид рата. Москва се у контактима са Јереваном и Бакуом залаже за тренутни прекид ватре с обе стране, а од јуче се активно укључио и Иран, разговарајући са две зараћене стране и Русијом.

Турски преседник Реџеп Тајип Ердоган отворено и одлучно подржава Азербејџан, стављајући односе с Русијом на тест издржљивости и повећавајући улог у односу на ЕУ користећи претњу пуштањем три милиона избеглица са своје територије ка европским престоницама.

Погинула двојица јерменских спортиста

У борбама у Нагорно-Карабаху погинуо је првак у дизању тегова, вишеструки шампион Јерменије Татул Арутјуњан, пренела је прес-служба Федерације пауерлифтинга републике.

Саопштено је и да је бивши играч фудбалског клуба Алашкерт-2 из јерменске прве лиге Липарит Даштојан погинуо на првој линији фронта у Карабаху.

Медији су раније известили да су у рат отишли и син премијера Пашињана, 19-годишњи Ашот, и капитен фудбалске репрезентације Јерменије Вараздат Харојан.

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sol
Ево јој захвалност. Русија се борила за вас са Турцима од 19. века. U ratu 1914-1918 Rusija je ušla da vas zaštiti. У рату са Турцима 1877. године, Русија се борила на два фронта Балкана како би ослободила Србе од Османлија и на Кавказу ради ослобађања Јермена. ви нас него оптужују? Жале у НАТО они су сада ваши пријатељи
Zeki
Jadan taj narod gine ni za sta
Kostas Gasopulos
Iskazan stav Rusije da ima poseban odnos sa obe zaraćene države jasno potvrdjuje ocenu da je blokirana. Time Velika Britanija je u dobiti, kada se procenjuje efekat "političkog rata" koji vodi sa Rusijom i Iranom, u tim prostorima centralne Azije. Pristup generala Nika Kartera, glavnokomandujućeg vojske Velike Britanije, po kojem se protiv Rusije i Irana ostvaruje "političko ratovanje", ogleda se kroz podsticaj Turske da zagospodari prostorom Kavkaza, guranjem u rat Azera protiv Jermena.
Blago nama
Kome odgovara da Rusiju uvuče u rat na Kavkazu i tako dobije mogućnost dva fronta? A treći mogući na Krimu i Dombasu.
Боро
Коме Руси помажу....више му помоћ и не треба....
Mrki
@Boro.Navedi primere,posto je ovo obicna fraza.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.