Паљење стрњике – ризик за људе и имовину

Киша која је падала неколико последњих дана мало је „охладила” несавесне суграђане који сваке јесени после уклањања усева са својих њива пале стрњику и изазивају пожаре. Пре неколико дана због паљења остатака усева неколико сати горела је њива у Моштаници па се густ дим видео и у околним насељима, па чак и деловима Сремчице. Ипак, према подацима Министарства унутрашњих послова, ове године је забележен нешто мањи број пожара на отвореном у односу на претходно лето и јесен.

– У току септембра ове године у Србији је забележено 1.598 пожара на отвореном простору, што је ипак мање него прошле године када се у истом месецу догодило 1.915. На територији Београда ове године ватрогасци су на отвореном угасили 262 пожара, а прошле 295 – наводи се у одговору МУП-а.

Али како ће лепих дана бити још, а и оних земљорадника који на овај начин хоће да што брже и лакше „очисте” њиве, у Министарству заштите животне средине упозоравају пољопривреднике на велику штетност и погубне последице паљења стрњике на њивама.

– Лоша пракса паљења стрњике као застарелог начина уклањања жетвених остатака представља велики ризик по живот и здравље грађана и имовину, наноси велике штете пољопривреди, животној средини и природи. Овако уклањање стрњике законом је забрањено и квалификује се као кривично дело, а за починиоце су предвиђене високе новчане казне – кажу у Министарству заштите животне средине.

Штете намерних паљења усева су вишеструке – високе температуре које се јављају у току пожара уништавају корисне микроорганизме у горњим слојевима земљишта и смањују његову плодност, садржај хумуса и уништавају целокупан азот који је потребно накнадно надоместити ђубрењем.

– Загревањем земљишта при паљењу сламе изгори, зависно о садржају хумуса у земљишту, и до три тоне хумуса по хектару, а за стварање једног центиметра хумуса потребно је 100 година, док се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око шест килограма азота по тони сламе. Спаљивањем стрњике не смањује се само квалитет земљишта, већ се пожар неретко прошири на околину угрожавајући ловну дивљач, дивље биљне и животињске врсте, уништавајући читаве еко-системе и заштићена подручја – објашњавају у Министарству заштите животне средине.

Загађење ваздуха и емитовање веће количине угљен-диоксида, највећег узрочника ефекта стаклене баште, имају утицај на климатске промене због чега су све чешће екстремне временске непогоде које неповољно делују на пољопривреду. С друге стране, више просечне температуре ваздуха повећавају ризик од пожара, који постају све деструктивнији.

Удружена кампања министарстава

Паљење стрњике које се још примењује у Србији као недозвољен начин уклањања жетвених остатака са њива представља висок безбедносни ризик и носи вишеструке штетне последице, због чега Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство унутрашњих послова, уз подршку Глобалног фонда за животну средину – ГЕФ и Програма Уједињених нација за развој – УНДП, реализују кампању широм Србије са апелом „Не пали стрњику”.