Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАШТИТА ПРИРОДЕ

Светски дан предела

На Ђердапу представљени резултати уређења 21 подручја. Тршић-Троноша прво је добро проглашено за културни предео
Вукова родна кућа у Tршићу (Фото С. Ступарушић)

Тршић и Троноша део су наше културне баштине која се, као јединствени спој природних и створених вредности, налази на листи заштићених предела у складу са Конвенцијом о пределу Савета Европе. С обзиром на то, овај предео препознат је као један од основних елемената природног и културног наслеђа који доприноси добробити човечанства и јачању европског идентитета.

У завичају Вука Караџића 

– Уважавајући у заштити природе интеракцију природног и културног наслеђа и улогу човека у настајању предела, од 2019. године у систему заштићених подручја налази се и прво добро проглашено за Културни предео, и то Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша”, рекао је мр Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије, поводом обележавања четвртог Међународног дана предела који је 12. октобра одржан на Ђердапу са темом „Примена Европске конвенције о пределу у секторским политикама”. О досадашњем напретку у планирању и уређењу предела, а посебно њиховој интеграцији у просторно планску документацију и различите секторске стратегије и политике говорили су представници Министарства заштите животне средине, Националног парка „Ђердап”, Завода за заштиту природе и Шумарског факултета Универзитета у Београду.

У систему заштићених подручја Србије, у категорији Предео изузетних одлика (ПИО) тренутно је 21 подручје које заузима простор од око 10 одсто укупне територије заштићених подручја.

– Најпознатија међу заштићеним подручјима су: Власина, Пчиња, Овчарско-Кабларска клисура, Камена Гора, Рајац, Озрен-Јадовник, Лептерија-Соко Град, Клисура реке Градац и друга, навео је директор Завода.

Ратарска свећа у манастиру Троноша

У процесу проглашавања заштићених подручја сагледавају се предеоне карактеристике и културне вредности подручја. ПИО „Културни предео Тршић-Троноша”, као природно добро, од изузетног је значаја и одлуком Владе Србије сврстан је у прву категорију заштите.

Основне вредности настале током времена у овом заштићеном подручју чине „Спомен кућа Вука Стефановића Караџића” са заштићеном околином, као непокретно културно добро од изузетног значаја. Такође, у заштићеном подручју налази се и Споменик културе од великог значаја „Манастир Троноша”.

Вуков сабор, као најстарија културна манифестација у Србији, чини део нематеријалног културног наслеђа, као и верски ритуал изливања и паљења ратарских свећа, јединствен и веома стар обичај.

Очувани комплекси аутохтоних (домаћих) сладуново-церових и других типова шума, китњакових и грабових, као и букових шума део су природних вредности овог подручја. Од укупно 145 заштићених самониклих врста биљака и дивљих животиња, 83 су заштићене, а 62 врсте припадају категорији строго заштићених. Овај изузетни предео обухвата катастарске општине Коренита и Тршић, а поверен је на управљање лозничком Центру за културу „Вук Караџић” који је, поред осталог, овлашћен и дужан да организује чуварску службу, обележи заштићено подручје, издаје сагласности и одобрења, води евиденције о природним вредностима, непокретностима и људским активностима, утврђује и наплаћује накнаде за коришћење заштићеног подручја.

Сабориште у Тршићу

Рецимо и то да је Конвенцију о пределу Савет Европе усвојио 20. октобра 2000. године, на заседању у Фиренци. Предео је идентификован као део културне баштине, културно и природно добро од директног значаја за квалитет живота. Србија је 2007. године потписала, а 2011. и ратификовала Европску конвенцију о пределу (ЕКП) и на тај начин придружила се великом броју држава (39) чланица Савета Европе. Од 2017. године, „Одлуком из Брна”, уведено је обележавање Дана предела, а у Србији је то, први пут, учињено на Шумарском факултету.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар
Надам се да је довољно далеко од будућег рудника. Да је среће све би смо заштитили и бавили се производњом безбедне хране

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.