Светски дан предела

Тршић и Троноша део су наше културне баштине која се, као јединствени спој природних и створених вредности, налази на листи заштићених предела у складу са Конвенцијом о пределу Савета Европе. С обзиром на то, овај предео препознат је као један од основних елемената природног и културног наслеђа који доприноси добробити човечанства и јачању европског идентитета.

– Уважавајући у заштити природе интеракцију природног и културног наслеђа и улогу човека у настајању предела, од 2019. године у систему заштићених подручја налази се и прво добро проглашено за Културни предео, и то Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша”, рекао је мр Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије, поводом обележавања четвртог Међународног дана предела који је 12. октобра одржан на Ђердапу са темом „Примена Европске конвенције о пределу у секторским политикама”. О досадашњем напретку у планирању и уређењу предела, а посебно њиховој интеграцији у просторно планску документацију и различите секторске стратегије и политике говорили су представници Министарства заштите животне средине, Националног парка „Ђердап”, Завода за заштиту природе и Шумарског факултета Универзитета у Београду.

У систему заштићених подручја Србије, у категорији Предео изузетних одлика (ПИО) тренутно је 21 подручје које заузима простор од око 10 одсто укупне територије заштићених подручја.

– Најпознатија међу заштићеним подручјима су: Власина, Пчиња, Овчарско-Кабларска клисура, Камена Гора, Рајац, Озрен-Јадовник, Лептерија-Соко Град, Клисура реке Градац и друга, навео је директор Завода.

У процесу проглашавања заштићених подручја сагледавају се предеоне карактеристике и културне вредности подручја. ПИО „Културни предео Тршић-Троноша”, као природно добро, од изузетног је значаја и одлуком Владе Србије сврстан је у прву категорију заштите.

Основне вредности настале током времена у овом заштићеном подручју чине „Спомен кућа Вука Стефановића Караџића” са заштићеном околином, као непокретно културно добро од изузетног значаја. Такође, у заштићеном подручју налази се и Споменик културе од великог значаја „Манастир Троноша”.

Вуков сабор, као најстарија културна манифестација у Србији, чини део нематеријалног културног наслеђа, као и верски ритуал изливања и паљења ратарских свећа, јединствен и веома стар обичај.

Очувани комплекси аутохтоних (домаћих) сладуново-церових и других типова шума, китњакових и грабових, као и букових шума део су природних вредности овог подручја. Од укупно 145 заштићених самониклих врста биљака и дивљих животиња, 83 су заштићене, а 62 врсте припадају категорији строго заштићених. Овај изузетни предео обухвата катастарске општине Коренита и Тршић, а поверен је на управљање лозничком Центру за културу „Вук Караџић” који је, поред осталог, овлашћен и дужан да организује чуварску службу, обележи заштићено подручје, издаје сагласности и одобрења, води евиденције о природним вредностима, непокретностима и људским активностима, утврђује и наплаћује накнаде за коришћење заштићеног подручја.

Рецимо и то да је Конвенцију о пределу Савет Европе усвојио 20. октобра 2000. године, на заседању у Фиренци. Предео је идентификован као део културне баштине, културно и природно добро од директног значаја за квалитет живота. Србија је 2007. године потписала, а 2011. и ратификовала Европску конвенцију о пределу (ЕКП) и на тај начин придружила се великом броју држава (39) чланица Савета Европе. Од 2017. године, „Одлуком из Брна”, уведено је обележавање Дана предела, а у Србији је то, први пут, учињено на Шумарском факултету.