„Џиновски лонци” и бигрене каде

Шта то посетиоце Златибора толико привлачи у овдашњој Стопића пећини кад је и овог лета, у доба повећане бриге за здравље, и по 2.000 њих дневно походи? Пре свега природне особености и атракције које вреди видети, као и изузетна уређеност пећине, којом посвећено управља Туристичка организација Златибор.

Камени набори зване бигрене каде, водопад „Извор живота”, бигрени тобоган, „џиновски лонци”, дворане, дугуре и други дарови природе, а све доступно погледу и модерно осветљено.

И до 2.000 посетилаца дневно

Стопића пећина последњих година, каже за „Магазин” директор Туристичке организације Златибор Владимир Живановић, остварује рекордну посећеност. – У 2019. имала је рекордних 89.113 посетилаца, чиме је најпосећенији локалитет те врсте у Србији. Изгледало је да ће ова неповољна година значајно умањити те бројке, али лето је поново донело добру посету Стопића пећини: ових дана каткад је походи и 2.000 људи дневно, углавном буде од 1.400 до 1.500 посетилаца. А кад смо сабрали укупну посећеност од почетка године до краја септембра, испоставило се да је остварен нови рекорд, више од 100.000 посетилаца, чиме је за овогодишњих девет месеци премашена цела прошла година – истиче Живановић и додаје:

– Туристичка организација Златибор редовно улаже значајна средства да ову атракцију учини што доступнијом посетиоцима: уређује унутрашњост пећине и стазе кроз њу, уграђује лед-расвету, оспособљава прилазни пут, плато, паркиралиште и друго. Почетком године, улагањима Министарства туризма и општине Чајетина, направили смо нових 80 метара стаза до атрактивних бигрених када и пећинских украса – истиче Живановић, најављујући и друге овакве послове.

До Стопића пећине из туристичког средишта Златибора долази се путем према Рожанству и Сирогојну. С тим што је пећина између та два села, чим се прође огромна флаша крај пута која означава да је ту, поред тока Приштавице, некад била лековита Тошина бања.

Давних година спелеолози су дознали за Стопића пећину: прве писане податке о њој оставио је Радосав Васовић 1901. у записнику Српског геолошког друштва, а прва спелеолошка истраживања у пећини обавио Јован Цвијић 1909. и 1913. године. У овом миленијуму Стопића пећина је уређена, посетиоце прима од 2009. године.

Стручњаци наводе да је то речна пећина, кроз њу протиче Трнавски поток. Пишу да је дуга 1.691 метар, те да је њен импресивни улаз висок 18, а широк 35 метара. Добила је име по оближњем засеоку Стопићи у Рожанству.

У Речном каналу је вир, испод кога настаје бигрени тобоган. Он прелази у бигрене каскаде између којих су каде и „џиновски лонци”. Вода ту ствара слапове, с тим што се при обилнијим водама формира јединствени водопад назван „Извор живота”, висине 9,5 метара. Кад се ту сручи запенушана водена маса, од које ваздух трепери, чини се да од заглушујуће буке дрхте зидови, да се на извору живот ствара.

Атракција су и дугуре или вигледи, отвори на пећинској таваници: упућени наводе да их има седам, али само једна (дубока 66 метара) има директан контакт с пећином. Остале су међусобно повезане косим каналом.

Предања о скривеном благу

Од давнина овде живе веровања мештана о „непознатим гласовима из дугура”, о падовима у њих, привиђењима, скретању са стаза право на ивицу овог амбиса. Према једној причи коју је забележио Радоје Стопић, непознати људи су негде на преласку у 21. век у дугурама копали тражећи злато: „Неки мештани сматрају да је у питању злато Немањића, а други да је то злато које су закопали четници за време рата”, пише аутор и помиње народно предање да се хајдук Пане Стопић вешто скривао у мрежи пећинских канала затурајући траг пред прогонитељима, војскама и властима: „Позвао би их да га виде и намерно успоравао како би они што га прогоне приметили да улази у пећину. Па би онда скривеним каналима, само њему знаним, прошао на наспрамно брдо, изнад њихових глава, гледајући како га по пећини и око ње безуспешно траже, дозивају и прете...”

У Карађорђево доба, пишу историчари, Стопића пећина је била збег, народ се у њу склањао од обесних Турака. А у новинском тексту Љубише Р. Ђенића из 1955. „Стопића пећина – чудо природе у нашем крају”, аутор помиње сазнања мештана да ходници у пећини могу бити дуги и до два километра, која су каснијим истраживањима потврђена.

Светла и тамна дворана

Пећину чини пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала с кадама, Канал с кадама и Речни канал. У њеном туристичком делу су пространи улаз, дугуре, сипарска купа, водопад „Извор живота”. Као и бигрене каде, настале таложењем кречњака, које су „амблем пећине”– то су удубљења оивичена каменим зидовима, руменкастим наборима, где се скупља вода и из њих претаче у виду каскада. Својом величином и дубином (и до седам метара) издвајају се од других у Србији.