Унуцима првог рендгенолога враћен плац на Славији

Унуцима доктора Александра Марковића (1878–1961), првог српског рендгенолога, решењем Агенције за реституцију враћено је 400 квадратних метара на Славији. Реч је о престижном грађевинском земљишту у Улици проте Матеје 3 где се некада налазила Марковићева кућа, а данас је ту велики паркинг. Захтев за враћање имовине поднели су законски наследници др Марковића који живе у Јужној Африци и Аустралији.

– Ово је својеврсно исправљање историјске неправде – рекла је за Танјуг Ивана Милошевић, саветница у Агенцији за реституцију.

Доктор Александар Марковић је као војни капетан руководио одељењем војне болнице, био је представник културне, научне и војне елите тог времена, а Милошевићева наводи да су он и његова породица доживели трагичну судбину.

– Његова супруга, која је била Јеврејка, страдала је у логору Старо сајмиште. Доктор Марковић је 1941. заробљен и био је у заробљеништву у Италији – навела је Ивана Милошевић.

У позним годинама 1944. успео је, каже саветница у Агенцији за реституцију, да побегне из логора и да се придружи савезницима и као припадник Црвеног крста и других међународних здравствених организација пружа помоћ рањеницима и војсци у Другом светском рату.

– Доктор Марковић био је учесник балканских ратова и Првог светског рата, организатор медицинске помоћи на Крфу – истиче Милошевићева.

Четири ара која су враћена наследницима др Марковића само је једна од бројних парцела на Славији између Београдске и Улице проте Матеје. На тој локацији били су апотека „Цветковић”, лимарска радионица Антона Шустера и биоскоп „Славија” срушен 1991. године. Биоскоп „Славија” уселио се после Другог светског рата у здање које је подигнуто 1888. године за Шкота Франсиса Харфорда Макензија, хуманисту и добротвора који је у Београду купио велико имање – Симићев мајур.

Та зграда под називом „Сала мира” свечано је отворена 1889. Социјалдемократска странка откупила је то здање 1910. године када је оно постало центар за организовање радничког покрета у којем су се развијале идеје социјалне демократије. Почетком тридесетих година прошлог века преуређена је у гостионицу, а убрзо потом ту је смештен биоскоп „Славија”, наводи архитекта Александра Бановић у књизи „Београд 1930–2009”.