Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Дигитална деменција

Технологија олакшава многе активности, што за скривену последицу има „атрофију” мозга: након појаве дигитрона многи без њега не умеју да множе; некада су људи знали напамет десетине телефонских бројева, сада једва два
(Срђан Печеничић)

Познато је да се људски мишићи прилагођавају оним активностима за које их користимо. Ако их често користимо за неке активности које се понављају, а које захтевају снагу, мишићи расту – хипертрофирају. Ако их дуже времена не користимо, они атрофирају. На тај начин се наш мишићни систем прилагођава нашим активностима.

На врло сличан начин функционише и људски мозак: оне радње које понављамо доводе до тога да се умножава број веза (синапси) између нервних ћелија у нервним путевима који се користе за дату активност. Када дуже времена те радње не понављамо, број синапси се смањује. Другим речима, мозак се понаша као мишић: ако га користимо неурони се боље повезују, а ако га не користимо, смањује се број веза. Ова особина мозга да економише у прилагођавању захтевима назива се неуропластичност.

Спољна симулација

У мозгу малог детета постоје бројни урођени програми, али и велики број нервних ћелија које тек треба да изграде међусобне везе и успоставе нервне путеве. Који ће нервни путеви у мозгу бити изграђени зависи од спољашње стимулације: оно што је стимулисано се изграђује и одржава, а оно што није, не изграђује и смањује. Како мозак бебе или малог детета највише стимулишу родитељи, његова организација није резултат природе, већ је он „социјални мозак”.

Напретком технологије и последичним уласком различитих садржаја преко дигиталних екрана у свет деце, поставило се питање како продужена изложеност дигиталним садржајима утиче на развој дечјег мозга. Марк Пренски је 2001. године развио тезу о дигиталним урођеницима и дигиталним дошљацима. Под дошљацима се сматрају они рођени пре 1985. године, чији мозак се развио без присуства дигиталних екрана, и који су почели да користе дигиталну технологију након што им је мозак већ био формиран. Дигитални урођеници су они који су се родили након те године, тако да су расли и развијали се уз дигиталне екране. О неким негативним аспектима раста уз дигиталне екране писао је неуронаучник Гери Смол у књизи „Интернет мозак”, која је објављена код нас. А о томе какве је негативне промене у генерацији младих изазвала појава „паметних” телефона, документовала је Џин Твенги у књизи „Интернет генерација”.

Суштина целе приче јесте у томе да нам технологија олакшава многе активности, што за скривену последицу има „атрофију” нашег мозга. Узмимо за пример појаву дигитрона. Пре њега људи су много боље рачунали, користећи оловку и папир. Након појаве дигитрона многи нису у стању да без њега изврше основне математичке операције као што су сабирање или множење. Слично је и с меморисаним бројевима телефона. Некада су људи знали напамет десетине телефонских бројева, а данас један или два. У том правцу је и нова филозофија подучавања која сматра да млади не треба да памте податке, већ само да знају где да их потраже, ако им икада затребају.

На опасност атрофије наших мозгова због тога што наше менталне функције све више делегирамо разним дигиталним помагалима упозорио је неуронаучник Манфред Спицер својом књигом под називом „Дигитална деменција”.

Спицер је за пример узео коришћење џи-пи-ес уређаја на мобилним телефонима који нас навигавају до жељеног одредишта. Укуцате жељену адресу и само пратите глас из телефона који вам говори када и где треба да скренете да бисте стигли до циља.

Мозгу треба вежба

У вези са тим Спицер наводи једно истраживање које се бавило сналажењем у простору. Лондон је мегаполис с преко 25.000 улица, а они који желе да положе испит за таксисту у Лондону морају да их све науче напамет за шта им треба око две године припреме. Они који су успели у томе у односу на оне који су пали на испиту и на возаче аутобуса, имали су за 50 одсто увећану структуру у мозгу која се назива хипокампус, а која је одговорна за меморију и оријентацију у простору. То је потврда идеје да је мозак „мишић” и да расте, ако вежбамо.

Претерано ослањање на дигитална помагала не само да делује атрофично на наше мозгове, него смањује и наше менталне способности. Неколико истраживања је показало да се последњих деценија смањује колективни количник интелигенције, то јест да су људи пре педесет година били интелигентнији од нас.

Како сматра да делимично атрофирани мозгови брже пропадају у старости, Спицер сматра да ће око 2050. године, бити дупло више деменција него данас.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milisav
U citanju je lek i spas za svaki mozak
Petar V. Terzic
Albert Ajnstajn je govoro da je u procesu edukacije vaznije uciti mlade kako da misle nego da uce gradivo napamet-gomilajuci masu cinjenice u mozgu. "Masta je vaznija od znanja", kaze A. Ajnstajn. Kad ga je prijateljica pitala koliko je 9x8, on je odgovorio da to ne zna, ali to moze da nadje u svakom matematickom prirucniku. No, ona ga je i dalje pitala: da li moze da zapamti njen broj telefona 24361. On joj je kao iz topa odgovorio: "Pa sta je tu komplikovano. To su dva tuceta i 19 na kvadrat"!
Berislavci
Covekov mozak je velika ljudska tajna.Kant je govorio da je najveci skandal za ljudskim mozak to sto ne mozemo dokazati postojanje objektivne fizicke realnosti. Hajdeger ga je kritikovao I zakljucio da je veci skandal traziti istinu na osnovu cinjenica umesto da je trazimo na osnovu njihovog tumacenja. Dok je Ajnstajn tvrdio da cinjenice objektivno postoje ma sta mi o njima mislili, Dostojevski kaze da 50% zavisi kako ih tumacimo, a Nice kaze da cinjenica ne postoje, vec samo njihovo tumacenje.
Branislav
Ne znam tablicu množenja, ali znam u Excel-u da napravim kratku formulu koja množi dva broja i zato starije kolege misle da sam programer!
Зоран Маторац
Годинама гледам Слагалицу, квиз на РТС1, и у последње време ме чуди, чак љути, кад такмичар решава математички проблем па напише, рецимо, (25*9) + 8. Ставља производ у заграду! Елементарно незнање.
Миодраг Стојковић
Волим да играм ШАХ, и приметио сам кад дуже не играм , да тада много теже налазим решења и комбинације , па после неког времена играња вратим се у форму. Тако да се слажем да и мозак функционише као билдовање мишића тела.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.