Луна пребијена до смрти само зато што је плакала

Судски поступак против Зорана Албића (25) из села Прахова крај Неготина, оптуженог да је до смрти тукао девојчицу Луну Фируловић, ћерку своје невенчане супруге приведен је крају. До изрицања пресуде остало је да поступајући тужилац, бранилац окривљеног и пуномоћници оца трагично настрадале девојчице изнесу завршне речи, што је планирано за данас.

Од када је јавност сазнала да 27. маја 2019. године, малена Луна није пала са терасе куће у којој је живела са мајком и њеним партнером како су они тврдили, већ да ју је Албић шакама ударао по глави док није издахнула, о злочину који је потресао Србију не престаје да се прича. Мештани Прахова сведочили су да је Албић и раније био насилан, да је већину девојака са којима је био у емотивној вези, закључавао у кућу и физички малтретирао. А, већина њих у то време била је малолетна. Ужасавају чињенице да је дете убијено у породичној кући, да су на девојчицином телу уочене чак 52 повреде, да је у Хитну помоћ одведена са хематомима по глави и то када је већ била мртва.

Малена Луна била је нечија сестра, унука. Живот јој је одузет када је имала само две године и осам месеци. У том узрасту није могла да науди, да провоцира, увреди, повреди или да узврати и одбрани се од физичког насиља. Овом детету одузето је право да одраста, да похађа школу, да доживи прву љубав, да ради, да се оствари. Луни је живот одузет и пре него што је почео. Окривљени Албић покушао је да избегне одговорност тврдећи да је девојчица пала са терасе. Утврђено је да није говорио истину и када је наводио да је девојчицу тукла и њена мајка. Притиснут доказима, признао је да је маленој Луни „лупио неколико шамара” и то зато што се пробудила у један сат по поноћи, када се вратио из кафане. Сметало му је, како је казао, што није престајала да плаче.

Маја Атанасковић, правни заступник Фондације „Тијана Јурић” и пуномоћник Драгана Пурића, оца настрадале девојчице, указује на страшне закључке из обдукционог налаза Завода за судску медицину у Нишу који показују колико је Луна патила. „Политика” је имала увид у фотографије тела убијеног детета, као и у закључке са обдукције, који сведоче о мучењу девојчице пре смрти.

– Утврђене су 52 повреде на телу детета које је у том тренутку имало тек нешто више од две и по године и било високо 90 центиметара. На кревету на којем је лежала, пронађено је много длака које би одговарале почупаној коси. Констатовани су преломи надлактне кости, као и да је смрт била насилна и да је последица излива крви у мозак… Број повреда, трагови крви по одећи детета и целој соби указују да је батинање трајало дужи временски период – казао је Атанасковић.

Коликом је снагом Албић наносио повреде, говори и податак да је повредио прст.

– Не прихватам налаз вештака у делу у којем се наводи да сам прст озледио док сам наносио Луни повреде. Тврдим да сам га повредио после тога – рекао је, изјашњавајући се о налазу вештака, Албић.

У време извршења кривичног дела, окривљени је био урачунљив, утврдила је комисија вештака.

Стручњаци су уочили и да је „присуство слабости за толеранцију фрустрације и контролу која до изражаја долази у стањима снажног емоционалног набоја, док је у добро познатим и емоционално слабо набијеним ситуацијама, у стању да се понаша неупадљиво и адаптирано”.

– Реч је о особи која у довољној мери познаје социјалне норме и зна да разликује шта је законски морално дозвољено понашање, а шта није – закључили су вештаци.

Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић” који је од самог почетка укључен у случај мале Луне, изјавио је да му је теже било да се у судници „очи у очи” нађе са Албићем него са Драганом Ђурићем, убицом његове ћерке Тијане.

– Ово је један од најтежих злочина који се догодио на територији наше земље. Жао ми је што окривљеном не може да буде изречена казна доживотног затвора без права на условни отпуст. Ово је случај без преседана и једина опција која долази у обзир јесте да суд Албићу изрекне максималну казну од 40 година – рекао је Јурић.

Мајци осам година затвора

Весна Фируловић, мајка настрадале Луне, осуђена је на основну споразума о признању кривичног дела на осам година затвора. Оглашена је кривом за непружање помоћи немоћној особи, а казна која јој је изречена је максимална прописана.

Она је, како се наводи у оптужници, све време била испред куће док се Албић иживљавао над дететом, а ни у једном тренутку није покушала да га заустави и спаси дете, али ни да позове помоћ иако је, како је и сама навела, знала да у комшилуку живи социјални радник.

Истрагом је утврђено, а ова жена је и сама потврдила на саслушању пред поступајућим тужиоцем, да није реаговала ниједне секунде док се њен момак Зоран Албић брутално иживљавао над њеном ћеркицом.