Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Још један ребаланс буџета због последице короне на економију

Минус у државној каси повећан на 8,75 одсто БДП-а. ‒ Субвенције веће за 75,18 милијарди динара у односу на април
(Фото А. Васиљевић)

Држава мора још једном да измени буџет за ову годину, а то ради већ други пут због последица пандемије на економију. Влада је урадила предлог ребаланса државне касе који је већ стигао у скупштину, а пред посланицима би требало да се нађе почетком наредне седмице.

Минус у државној каси у овој години повећан је на 483 милијарде динара што износи 8,75 одсто бруто домаћег производа (БДП). Предвиђени су укупни приходи државе од 1.291,4 милијарде динара и расходи од 1.774,4 милијарде динара. Минус у државној каси премашио је четири милијарде евра, износи око 4,128 милијарди евра, док је у првом ребалансу с краја априла било предвиђено да минус буде око три милијарде евра.

Ово је највећи дефицит у јавним финансијама у последњих петнаестак година, а направљен је због трошкова који је држава имала због короне што је влада и навела у образложењу. Јавност је већ била упозната да ће дефицит буџета у овој години износити готово девет одсто БДП-а, јер је то саопштено након последње ревизије актуелног аранжмана с ММФ-ом.

Из другог ребаланса види се да укупни буџетски приходи нису подбацили, јер су за 2,4 одсто или 46,5 милијарди већи у односу на износе предвиђене ребалансом буџета из априла.

На расходној страни је направљен јаз. Текући расходи повећани су у односу на износ који је био планиран ребалансом из априла за 87,31 милијарду динара. Субвенције су повећане за 75,18 милијарди динара у односу на ребаланс из априла. Разлог повећања су највећим делом средства која су обезбеђена за исплату 60 одсто минималне зараде за два месеца привредним субјектима, доделу субвенција за подршку раду хотелске индустрије због потешкоћа изазваних пандемијом заразне болести ковид 19, Јавном предузећу „Путеви Србије” за одржавање државних путева, Коридорима Србије ради завршетка изградње ауто-путева у Републици Србији, за директне подстицаје у пољопривреди и друго, наводи се у образложењу ребаланса.

У предлогу измена закона о буџету наведено је да су потребна средства за финансирање буџетског дефицита и свих других обавеза од 901,6 милијарди динара. Планирано је да се те паре обезбеде из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и иностраних влада у износу од највише 71 милијарду динара. Као и кроз емитовање државних хартија од вредности у износу од највише 455 милијарди динара, у износу од највише 377 милијарди динара и од продаје домаће финансијске имовине у износу од највише 8,5 милијарди динара.

Ребаланс буџета урађен је према пројекцији да ће привредни пад за 2020. годину износити један одсто што је промена навише у односу на априлску пројекцију када се очекивао пад од 1,8 одсто БДП. У случају одсуства ових мера подршке привреди и становништву пад БДП-а у 2020. години био би већи, и износио око пет одсто, оценила је Влада Србије.

Подсећања ради, оригиналним буџетом за 2020. годину били су предвиђени приходи од 1.314,5 милијарди динара и расходи од 1.334,7 милијарди динара, тако да би дефицит износио 20,2 милијарде динара, односно 0,3 одсто БДП-а. Приликом априлског ребаланса држава је рачунала на приходе од 1.244,8 милијарди динара и на расходе од 1.593,3 милијарди динара, дефицит од 348 милијарди динара, односно 6,9 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

VesaD
Jednostavno. fali..kad fali i brojanje je beznačajno ako su ruke prazne..a nema da fali .jeste..
nikola andric
Razlika izmedju novca i drugih oblika imovine je u tome da se drugi delovi imovine prvo moraju prodati kako bi se stekla likvidnost. Hartije od vrednosti se racunaju u (fiktivnu ili nominalnu) imovinu. Ovde upada u oci razlika izmedju prodaje drzavnih obligacija ''inostransvu'' ( trziste kapitala) i domacem trzistu. 71 milijardi versus 455 milijardi. Ali pre nego su prodate. Posto i preduzeca mogu nuditi obligacije na prodaju mogla bi , po toj 'metodi', uzajmiti sta god zele?
Nemanja
Otkud minus sad? Rezim nam godinama porucuje kako ima para u budzetu i da smo najbolji u Evropi. S druge strane otimaju gde stignu. Brojke ih takodje demantuju. Pretkrizni, iz 2008. god, BDP jos nismo dostigli. Ekonomski smo na dnu Evropske lestvice, mediske slobode prakticno ne postoje, zaduzenost raste... Da li je vise realnost bajka iz medija ili horor stvarnost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.