Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су картографи „издали” манастир

Уочи парламентарних избора у Грузији, оживео је територијални спор с Азербејџаном око манастирског комплекса, због којег су у затвор бачени картографски вештаци
Средњовековни манастир је невероватно чудо природе и људских руку на самој граници (Фото EPA/Zurab Kurtsikidze )

О томе колико тешки могу бити међунационални и територијални сукоби сведочи грузијско-азербејџански спор око дела територије уз саму границу, на којем се налази и древни хришћански манастир. Ако следе и неки избори, а у Грузији су јуче

одржани парламентарни, онда разграничење између две државе може да постане вруће предизборно питање. У земљи која има две отцепљене територије, Абхазију и Јужну Осетију, и још живо сећање на петодневни рат са Русијом 2008. године – и даље се боре проруске и прозападне политичке снаге, па се и ови избори сматрају једним од пресудних.

Док невладине организације које финансира Запад тврде да је поново оживљени спор политички мотивисан, влада је категорична у ставу да је у питању издаја државе, а не некакав „картографски инцидент”, због коjeг су ухапшена два члана Комисије за разграничење. У позадини овог случаја свакако су две странке које се смењују на власти, тренутно владајући Грузијски сан, на чијем је челу милијардер и бивши премијер Биџина Иванишвили, и опозициони Уједињени национални покрет бившег председника Михаила Сакашвилија. Тако се догодило да су почетком октобра ухапшена два бивша члана владине комисије за демаркацију границе, која заправо није до краја утврђена у последњих сто година. Грузијски министар одбране Иракли Гарибашвили је изјавио да је у случају ухапшених „картографа” у питању издаја, а представнике некада владајуће, а сада опозиционе странке Уједињени национални покрет назвао је издајницима јер су, како је рекао, покушали да део грузијске територије предају Азербејџану. На тој спорној територији налази се и део који припада манастиру из шестог века, усеченом у стене у близини грузијско-азербејџанске границе. Тврди се да је манастир основао Свети Давид Гареџели, монах који је из Месопотамије дошао у Грузију како би ојачао хришћанство. Спор око земљишта које припада манастиру није могао бити решен, а Баку је одбио понуду Грузије за размену за други део територије којим би био надомештен манастирски комплекс, тврдећи да планине у овом делу границе имају стратешки значај.

Почетком октобра, под оптужбом за кршење територијалног интегритета, ухапшени су Иверија Мелашвили и Наталија Илијчова, којима, како је пренео Радио Слободна Европа, прети затворска казна од 10 до 15 година. У оптужници се наводи да су оптужени, као бивши чланови Комисије за разграничење и демаркацију при Министарству спољних послова, користили погрешну географску карту с намером да отуђе део територије Грузије.

Тужилаштво тврди да су двоје службеника, од којих је Мелашвили члан комисије 25 година, од њеног оснивања, и вођа експертског тима, у преговорима с азербејџанском страном користили карту из периода од 1970. до 1980. године, према којој би Азербејџану било предато 3.500 хектара грузијског земљишта и део манастирског имања. Притом је Наталија Илијчова осумњичена да је сакрила „праву” карту – ону из периода од 1936. до 1938. године, која се, како се наводи, подудара с историјским границама Грузије.

Наводно је Илијчова сакрила оригинал карте, а комисија је имала само копију, која није могла да буде третирана као пуноважан документ. У интервјуу за Радио Слободна Европа, сада осумњичени Мелашвили је рекао да су он и други чланови комисије знали за карту из 1938, али је нису користили, јер садржи знатне техничке недостатке. Границе успостављене 1921–1922. између Грузије и Азербејџана касније су померане, а 1945. је уследио нови споразум, за који Грузија сматра да је ишао њој на штету, али га није ратификовала азербејџанска страна, па није ни прихваћен. Тако је последњи билатерални споразум о граници који су потврдиле обе стране постигнут у фебруару 1938, а приложена је и карта, чиме је она постала део правног споразума.

Несвакидашњи картографски случај има још заплета, а реч је о пореклу карте и начину на који је до ње дошло Министарство одбране, а потом и тужилаштво. Неки медији тврде да је карту набавио бизнисмен Давид Кидашели, и то од припадника руске Федералне службе безбедности (ФСБ). Ова верзија се уклапа у Сакашвилијеву оцену да је у питању „јефтина руска специјална операција”. Друга верзија у медијима се позива на сведочење Мелашвилија да су он и Наталија Илијчова 2010. сазнали да се карта из 1938. чува у архиву у Јерменији, па су отишли тамо и прво добили копију, а потом, преко амбасаде, и скенирану верзију ове карте у боји. Трећа верзија наводи сведочење Илијчове да је карту добила отприлике 2000. године, и то од једног службеника који је карту чувао у сефу.

Комисија се 1996. и 2005–2007. договорила о 303 километра границе, али простор у близини манастирског комплекса није међу утврђеним деловима тог подручја. Конфузију је увећала и размера географске карате. Мелашвили тврди да постоје велике разлике у размери 1:500.000 у односу на 1:200.000 и да су се у првој појавиле графичке грешке и деформације терена.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Где год је совјетска рука цртала границе остали су сукоби. То им је била једна од омиљених техника за контролу појединих република.
Boki
Овај Иван, Грозно познаје историју. У новијој историји важи правило: Где су Британци исцртавали границе, ту постоје вечити проблеми. А то приписивати Русима, заиста је малоумно и зломишљено!
Леон Давидович
Tp je bila jedna država SSSR i autori granica nisu predvideli da će to biti državne granice. Šta više očekivalo se da će još neke države pristupiti SSSR-u
Boki
Ипак је у питању изгледа грешка Јосифа Џугашвилија. Успео је да разграничи цео свет на зоне утицаја, а није успео да одреди границе своје родне Грузије!
Komisija?
Uredska komisija. Koje gluposti moras citati, karta ova, karta ona, fotokopija, razmjer... Izlaze li te komisije iz svojih toplih ureda na teren?
Ниџа
Око чега се они свађају? Око рушевине из VI века. Луд свет.
Kataklizma komunizma
Пошто Сакашвили, чини се, има неке информацике о томе шта се заиста десило, мислим да би било важно да се лично појави на суђењу и сведочи у корист својих ортака.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.