Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на Мићу Књижара

„Лагуна” прихватила иницијативу професора Петра Стефановића да легендарни крагујевачки продавац књига добије спомен-плочу која би била постављена на објекту у којем је некада радила књижара „Светлост”
Милић Марковић, Крагујевчанима познатији као Мића Књижар, са колегиницама (Фото лична архива)

КРАГУЈЕВАЦ – Име Милић Марковић већини Крагујевчана не значи много, али надимак Мића Књижар многима говори све. Један од њих је и познати професор Петар Стефановић, оснивач невладине организације „Школа мира”, који је у име своје генерације покренуо иницијативу да легендарни крагујевачки продавац књига добије спомен-плочу која би била постављена на објекту у којем је некада радила „Светлост”, последња градска књижара у друштвеном власништу.

‒ Млађи се можда не сећају, али ми старији добро памтимо да је „Светлост” била храм књиге, а Мића чувар тог храма у ком се нису само куповале књиге већ се и разговарало о литератури. Мића је био легенда града. Када нисмо имали новца, књиге нам је давао на почек. То памте сви некадашњи гимназијалци и студенти. Осим што смо с њим упознали дела Толстоја, Достојевског, Золе, Игоа, Диме и осталих мускетара светске књижевности, Мића нас је учио племенитости и другим истинским животним вредностима које данас недостају. Зато мислим да Крагујевчани треба да му се одуже, а спомен-плоча је најмање што можемо да учинимо за нашег Мићу – каже овај угледни крагујевачки педагог који је просветну службу окончао у Политехничкој школи.

Локал у центру града, у Улици Александра Првог Карађорђевића 30, у коме је некада радила „Светлост”, недавно је закупила „Лагуна”, која је ту отворила своју књижару и назвала је „Радоје Домановић”. Наш саговорник, професор Стефановић истиче да му је изузетно драго што је ова угледна издавачка кућа прихватила његову иницијативу.

„Традиција коју овај простор има и његов значај за град Крагујевац је и био један од важних разлога за избор локације наше нове књижаре”, стоји, између осталог, у мејлу који је професору Стефановића упутила директорка „Лагунине” малопродаје Марија Чоловић.

У одговору се наводи и да ће „Лагуна” радо проверити шта може да учини поводом иницијативе да Мића Књижар добије спомен-плочу, с обзиром на то да је за постављање једног таквог обележја потребна сагласност надлежних институција, као и закуподавца, то јест власника простора.

Књижара „Светлост” је отворена 1953. године. Успешно је радила до почетка деведесетих година прошлог века када Трговинско предузеће „Србија”, у чијем се саставу налазила та продавница књига, упада у финансијске проблеме. Тада Мића Књижар, заштитни знак „Светлости”, добија друга задужења. То му је, кажу они који су га познавали, тешко пало. Мића је умро 1992, у педесетој години живота. Књижара „Светлост” је касније мењала и власнике и имена, с тим да је 2008. године била затворена. Крагујевчани су због тога протестовали, тражећи да се култни простор града заштити и да му се не мења намена.

‒ Мића је моју генерацију даривао и књигама и добротом. Зато желимо да његов лик отргнемо од заборава. Истовремено, постављањем спомен-плоче желимо да укажемо колико је важно неговати културу сећања, пре свега зато што се показало да смо народ који понекад пребрзо заборавља личности које су одиграле важну улогу у историји – наводи професор Стефановић.

Колики је траг у Крагујевцу оставио Мића Књижар сведоче и дивне речи које му је посветио позоришни редитељ Јован Глигоријевић. У књизи „Блуз леве обале”о старом Крагујевцу , Глигоријевић пише:

„Мића је некако и визуелно спадао уз књиге. Висок, мршав, погурен и са дебелим оквирима наочара високе диоптрије. Био је пасионирани читалац књига које нам је продавао. Скривао је то од муштерија глумећи да је искључиво трговац, иако никад нисам чуо из његових уста реч роба. На пример: ’Сутра ми стиже роба.’ Не, увек је то било: ’Стићи ће нешто ново ових дана’ или ’Стигао је нови Албахари’. Као читалац није хтео да се јавно изједначи са својим купцима. Старовременска етика књижарског заната налагала му је да знање о књигама препусти купцу. Увек је говорио да он те књиге чита тек да би знао шта продаје људима. Лагао нас је све одреда – дакако због добрих обичаја заната чије је тајне савладао до танчина.”

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Аца
Био један газда Мића књижар и у ЕТФ-у у Београду. Исто легенда.
Prof PETAR STEFANOVIC
Kragujevčanin MIĆA KNJIŽAR ( Milić Marković) bio je VITEZ SVOJE PROFESIJE !!!
Хаџи Снежана Станковић
Ништа лепше нисам чула. Браво за идеју. Верујем да би сви они којима је књижара Светлост остала у срцу, управо због топлине која је владала у њој и неприметног Миће који нас је научио да волимо кеигу. Тога данас нема - све је трговина и снађи се сам.
Mile
Nadimak mu govori kakva je dobrota bio. Nikad prodavac, nikad trgovac, uvek knjižar. Ako me sećanje ne vara na nadgrobnbom spomeniku i piše Mića Knjižar.
Jalija
Posto je biti trgovac velika uvreda?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.