У трагању за складом вишезначних светова

Крагујевац – Народни музеј у Крагујевцу је приредио ретроспективну изложбу сликара, цртача и вајара Зорана Игњатовића, који ове године обележава три деценије рада на непрекинутој уметничкој нисци која временом поприма различите изразе и форме, али увек задржава и плени јединственом духовном самосвојношћу овог изузетног ствараоца. Изложба под називом „In continuum” – а како другачије кад је реч о овом упорном трагаоцу за светлим духом у човеку и мистичним светом који одговара таквом бићу – садржи по 30 слика, цртежа и скулптура распоређених што у Конаку кнеза Михаила, што у дворишту музеја.

‒ Уметник читавог живота прави различита дела, израз се мења у зависности од тренутне опредељености за једну или другу форму, али у себи увек носи једну исту визију времена и простора. Покушавајући да спојим трен са вечношћу, трагам за светлосним односом који мири унутрашње и спољашње, који можда почива на загубљеном првобитном складу човека и света који га окружеје или ка којем стреми – каже Игњатовић.

Како и да ли уопште треба дефинисати уметнички опус који 30 година карактерише склоност и потреба аутора да се изражава у више различитих ликовних дисциплина, пита се музејска саветница Народног музеја у Крагујевцу Татјана Милосављевић, кустос изложбе „In continuum”, коју ће љубитељи уметности моћи да погледају до 14. новембра.

‒ Мултимедијалност Зорана Игњатовића у једном тренутку је већ прерасла саму себе и израсла у један јединствен израз, у нешто што представља његову уметност, односно, њега самог. Немогуће је пронаћи референцу која би га, макар и преносно, повезивала са нечим виђеним. Игњатовић је онај тип ренесансног уметника који барата и пером и кистом и алатом за обраду метала или дрвета у оној мери у којој је потребно да оствари своју замисао, мењајући и контекст и смисао, градећи своје светове, ненаметљиво вишезначне – наводи ова историчарка уметности.

Зоран Игњатовић је рођен 1961. године, у Љубљани. На Академији ликовних уметности у Сарајеву, у класи професора Миливоја Унковића, дипломирао је 1990. године. Члан је УЛУС-а од 1992. Живи и ради у Крагујевцу, где се бави и педагошким радом. Аутор је више школских уџбеника за ликовну уметност. До сада је остварио шездесетак самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству.