Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мали: Дефицит буџета последица борбе са пандемијом

(Фото Танјуг)

Изградња и опремање ковид болница, општа обнова болница и домова здравља као и помоћ здравственим радницима главни су разлози што овогодишни дефицит у буџету износи 8,75 одсто уместо 0,5 одсто колико је било планирано, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.

Он је на седници скупштинског одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава навео да иако је дефицит на први поглед велики он је мањи него у многим развијеним земљама. Поменуо је дефицит у Великој Британији од 16, 5 одсто, те у Француској, Шпанији и Италији, где је, каже, већи од 10 одсто.

„Код других је и раст јавног дуга у односу на БДП огроман и креће се и до 157 одсто у Италији, Америка је прешла 100, док код нас не прелази 60 одсто.

Пројекција за 2021. годину јесте да имамо дефицит од три одсто и да он буде испод 60 одсто учешћа у јавном дугу”, рекао је Мали, јавља Танјуг.

Он је оценио да је улагање ове године било исправно јер се улагало у јавне инвестиције, путеве, болнице и слично и најавио да ће и у буџету за 2021. годину бити веће јавне инвестиције.

Указао је да се држава добро борила са пандемијом и да је већ у априлу усвојен први ребаланс будзета. Како директно тако ииндиректно је уложено око 5,8 милијарди евра или несто више од 12 одсто домаћег бруто производа за помоћ привреди.

То је обезедило да немамо црне сценарије у земљи којих је било у неким земљама.

Помоћ се састојала од уплата минималних зарада за више од милион радника, одлагању уплата пореза и доприноса, мораторијуму на отплату кредита.

Затим помоћи кроз Фонд за развој која је још у току, кроз гарантну шему где је од предвиђених две милијарде евра утрошена 1,4 милијарде.

Навео је да пројекција да ће раст БДП износити минус 1 одсто што је, према његовим речима најбољи резултат у Европи.

Мали је изјавио да је ребалансом овогодишњег буџета предвиђено 1.291 милијарди динара прихода, 1.774 милијарди расхода те ће дефицит износити 483 милиона динара или 8,75 одсто.

Министар финансија је рекао и да је у ситуацији пандемије мало земаља радило на побољшању стандарда грађана а код нас је у тој области урађено доста.

У том смислу навео је повећање плата здравственим радницима од пролетос, једнократну помоћ по 10.000 динара колико ће добити до краја године, затим једнократну помоћ пензионерима и свим грађанима.

Рекао је и да ће од 1. јануара следеће пензије бити веће за 5,9 одсто а пошто се инфлација креће између 1,5 одсто и два одсто, реално повећање пензија биће око 4 одсто.

„Циљ нам јер да плате из године у годину расту и то и постижемо. И у јануару наредне године ће бити повећања плата у јавном сектору а тек ћемо да видимо за колико”, рекао је Мали.

Садашњи ребаланс је према његовим речима прелазни корак ка буџету за следећу годину када ће такође бити великих изазова јер је корона и даље ту и утицаће и на нашу и на глобалну економију

Мали је најавио да ће се и следеће године наставити са улагањима у капиталне инвестиције и навео да ниједан страни инвеститор који је намеравао да дође овде није одустао.

Подсетио је да је ове године више од 65 одсто директних страних инвестиција на Западни Балкан дошло у Србији, што за првих девет месеци износи 1,9 милијарду евра. Мали је навео да је у ребаласну који је пред посланицима за две опремање две ковид болнице намењено 2,8 милијарди динара а за изградњу болница у Београду и Крушевцу 6,1 милијарад динара при чему ће болница у Београду имати 1.000 нових кревета а она у Крушевцу 500.  

Ребалансом 500 милиона више за стране директне инвестиције

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да држава неће одустати од подршке за долазак страних директних инвестиција и истакао да је новим ребалансом издвојено 500 милиона динара више у односу на ребаланс из априла.

На Одбору за финансије, Мали је рекао да укупна подршка државе за стварање услова за долазак страних директних у овој години износи 9,8 милијарди динара.

„Захваљујући подршци за долазак страних директних инвестиција на десетине фабрика је отворено у нашој земљи, отворена су нова радна места, створена је нова будућност за људе који живе у Србији, али и за генерације које долазе и зато од те политике не одустајемо”, рекао је Мали.

Према прелиминарним верзијама буџета за 2021. годину, истиче Мали, подстицај за долазак страних директних инвестиција износиће 14 милијарди динара.

Мали каже да интересовање страних инвеститора за Србију није опало ни у време кризе изазване вирусом корона, чак су, истиче, још више занитересовани за нашу земљу јер се показала одговорно и на кризу одговорила адекватним мерама.

Подсетио је да је и ММФ рекао да су мере биле правовремене, свеобухватне и на прави начин дефинисане, преноси Танјуг.

„Показали смо да смо стабилни и одговорни као држава, јер водимо рачуна и о дефициту и о јавном дугу”, рекао је Мали.

Више пута се, истиче, показало да је Србија поуздан партнер и указао да је држава и у време кризе изазване вирусом корона исплатила све своје обавезе без закашњења.

Указао је и да иако се у свету више не говори о „дефициту и висини јавног дуга”, већ су све земље фокусиране да привреда „преживи” и да се сачувају компаније и радна места, Мали је поновио да се држава „неће играти ни са дефицитом ни са јавним дугом”.

Каже да иако је „капитал никад јефитинији” за задуживање, Србија, додаје Мали, неће тиме да буде заварана, већ ће се задуживати искључиво за пројекте који ће тај новац повратити, као и за инвестирање у здравство, лекове, медицинску опрему...

Додао је и да ће Србија ставити сарадњу са ММФ-ом, да ради на подизању кредитног рејтинга, да постане чланица Еуроклира како би, каже, наше тржиште за стране инвеститоре било још отвореније.

Да државе све мање воде рачуна о јавном дугу, додаје Мали, говоре и цифре да је јавни дуг у односу на буџет, на пример, Аустрије 84,8 одсто, Француске 118,7 одсто, Немачке око 73 одсто, Словеније око 81 одсто, Шпаније 123 одсто, Велике Британије 108 одсто, Црне Горе 90,8 одсто...

Истиче да ће јавни дуг Србије ове године износити око 59 одсто.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Није Лако
За ове што су по статистичким перформансама гори од нас типа Аустрија Француска Немачка Британија за њих се ја не секирам него неће лако бити скупљачима данка за државу да накупе тих 666 хиљада динара по запосленом колико је потребно да би се стигло до 1777 милијарди јер тих 2,8милиона запослених треба још да издвоје за пио и здравство а само мањи део тих који раде прави нову вредност већина ради разно друго тако да није лако скупљачима новца за државу трба наћи где узети још и још...
fensi denser
Verovatno ćemo proizvodnjom pamuka izvući gubitke izazvane koronom kao što je to dr. Mali nekada izučavao u svom doktoratu
Vagar
Da mi prvo sačekamo 31.12.pa da onda pričamo!
Станиша Младеновић
А то значи да ћемо се у овој години задужити за најмање 4 милијарди €, мало ли је.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.