Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд међу омиљеним градовима за дигиталне номаде

Чињеница да има све карактеристике светске метрополе, а спада у један од најјефтинијих градова у Европи, један је од разлога зашто српску престоницу за своје привремено радно место често бирају професионалци из ИТ света
(Фото EPA/JENS KALAENE)

Престоница Србије налази се на врху листе најомиљенијих европских градова за живот и рад дигиталних номада: професионалаца у области дигиталних технологија који не морају физички да буду присутни на једној локацији да би обављали посао, већ могу да бирају где желе да живе и раде, будући да је њихов посао виртуелног карактера. Главни град Србије се на сајту под називом „www.nomad.list”, једној од најпознатијих интернет локација за оцењивање дестинација за дигиталне номаде, нашао на седмом месту у Европи – после Лисабона, Берлина, Будимпеште, Кијева, Прага и Софије. Ако је судити према овој ранг-листи, живот и рад у престоници Србије је дигиталним номадима занимљивији од боравка у Барселони, Лондону, Варшави, Санкт Петербургу, Кракову, Брну, Загребу, Сарајеву...

Истраживање које су спровели иницијатива „Дигитална Србија” и Лабораторија за убрзани развој УНДП-а говори да се наш главни град налази на врху листе европских градова у којима се дигитални радници најдуже задржавају. Из визуре дигиталних номада, Београд је „Европа изван ЕУ”, а оно што га чини атрактивним јесте чињеница да има све карактеристике светске метрополе, а спада у један од најјефтинијих градова на Старом континенту. У добре стране престонице спада приступ брзом и стабилном интернету, занимљива стартап сцена, простори за заједнички рад, срдачни људи који говоре енглески језик и чињеница да се кроз град може ићи пешице.

Наиме, Београд има више од десет коворкинг простора (посебно сређених канцеларија које дели више независних особа или тимова), а ту су и многи кафићи из којих може да се ради. Ти елементи „радне инфраструктуре” су од кључног значаја за дигиталне професионалце чији рад не зависи од локације на којој бораве. Номадима сметају сувише хладне јесени и зиме – због чега већина њих у Београду борави од априла до октобра, крута бирократија, лош квалитет ваздуха, недостатак садржаја који окупљају дигиталне номаде, мања толеранција према ЛГБТ популацији, таксисти који варају са ценама, али и чињеница да је пушење дозвољено у затвореним просторима.

„Дигитални номади су углавном професионалци из ИТ света, а међу њима се налазе они који обављају различите послове који су везани за рад на компјутеру, почевши од графичког дизајна, преко дигиталног маркетинга и писања, па све до блокчејн технологије, е-трговине и програмирања. Најважнији фактори које они узимају у обзир приликом избора места за (привремени) живот и рад јесу поуздана интернет веза, ниски трошкови живота, култура, клима, грађанске слободе, транспорт, језик, квалитет ваздуха и удаљеност планине или плаже. У слици за портрет дигиталног номада који најчешће долази у Србију налази се тридесетчетворогодишњи мушкарац из Америке или Канаде, који путује сам и у нашој земљи се задржава три месеца. Најчешће је у питању предузетник у домену информационих технологија, који је о Србији чуо од пријатеља, рођака или емотивног партнера”, истиче Кристина Јазинка Николић из Лабораторије за убрзани развој УНДП.

Она додаје да су дигитални професионалци свесни да овде постоји технолошка сцена која се веома брзо развија и екосистем стартап компанија, тако да све више великих глобалних стартап компанија настаје у Србији.

„Екосистеми Београда и Новог Сада постижу успехе нарочито у домену онлајн игара (гејминга) и блокчејна. Наше истраживање говори да је Београд привлачан дигиталним номадима из истих разлога због којих је занимљив туристима – он ужива репутацију атрактивног места које нуди разноврсне могућности за забаву, а то се посебно односи на ноћни живот. Близина других европских земаља и мали захтеви у погледу визног режима такође доприносе његовој привлачности. Језичка баријера је мала будући да многи људи у Београду добро говоре енглески, па посредством разних друштвених догађаја дигитални номади могу да ступе у контакт с професиналцима светског ранга и локалним талентима релевантним за њихов посао. Оно што њима недостаје јесте централно место у дигиталном простору са свим информацијама на енглеском језику које су њима важне, као што су информације о визама, превозу, проналажењу смештаја и простора за рад. Такође, непостојање локалних група окупљених око дигиталних номада у Србији је још једна ствар на којој можемо да радимо”, закључује наша саговорница.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pierre- Auguste Renoir
Super. važno da ti isti koji rade na netu, a iz Srbije su, označeni su kao kriminalci !
Milos iz Borce
Licno zivim kao "digital nomad". Trenutno sam u inostranstvu, ali često dolazim u Beograd sa prijateljima koji su iz svih delova sveta. Svi su generalno oduševljeni gradom i gostoprimstvom, ali zagadjen vazduh zimi i činjenica da se u svim zatvorenim prostorijama puši, je veliki minus gradu.
Darko M.
Ovi digitalni "nomadi" se zadržavaju do 4 meseca u svakoj zemlji,jer tako na legalan način ne moraju da plate porez.Imaju status nerezidenta,koji važi za boravak kraći od 4-6 meseci,zavisno od zemlje.Posle dešavanja oko frilensera i IT-a,u Srbiji,sasvim je sigurno da će oni koji imaju nešto veće prihode tu metodu početi da koriste,verovatno u trouglu Republika Srpska,Crna Gora,Severna Makedonija.Tako Srbija ostaje bez deviznog priliva od 2 milijarde dolara i prihoda od potrošnje tih ljudi.
Nemanja
Ako imaš prebivalište na teritoriji Srbije svakako se vodiš kao rezident i dužan si da platiš porez, nema veze ako nisi u državi više od šest meseci godišnje.
Terra Malinorum
Sve divno i sve obećavajuće, ali samo ako ste stranci koje štiti imunitet jakog pasoša. Za vas rođene u Srbiji, racije na devizne račune i pretnje zatvorom. Dno.
Марко
Тако је, треба уништити домаће фриленсере наплаћујући им ПИО и здравствено које нису могли да користе ретроактивно са каматом али зато треба омогућити странцима да без икаквог пореза раде овде годину дана "да би трошили девизе".
Milica
@Ivan, pre nego što komentarišete, obavestite se da se ni domaćim frilenserima za porez koji je 55,3% od svakog projekta (20%, 25% penziono i 10,3% zdravstveno) ne računa ni radni staž niti mogu da overe knjižicu, niti imaju plaćeno bolovanje, godišnji odmor. Nastavite da se pravite pameni i želite da komšiji crkne krava. Srdačan pozdrav!
Ivan
Ti stranci koji ne plaćaju doprinose kod nas i ne dobijaju penzijski staž i naše zdravstveno osiguranje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.