Жене старије од 45 година чешће остају без посла

Стопа запослености жена старијих од 45 година у нашој земљи скоро је најнижа у Европи – само Грчка и Малта имају мањи број запослених жена те узрасне категорије, што сликовито илуструје податак да скоро пола милиона жена у Србији старијих од 45 година нема посао, нити било какве приходе за живот, показало је истраживање Европског института за родну равноправност. Жене које се налазе на половини пете деценије прве су на удару када се деле откази, а последње када је реч о запошљавању или повратку на тржиште рада, о чему сликовито говори податак да је у Србији запослено чак 65 одсто мушкараца старијих од 45 година и свега 47 одсто жена те старосне доби.

Пандемија вируса корона додатно је проблематизовала животни и професионални положај жена у Србији. Подаци различитих истраживања говоре да је између четири и седам одсто њих остало без посла, а прве на удару отпуштања биле су управо жене старије од 45 година, јер су оне најчешће биле ангажоване на пословима који се обављају у неформалном сектору, као што су чишћење и одржавање куће, нега деце и нега старих, упозорава Светлана Церовић из удружења „Жена на прекретници”, које је недавно одржало конференцију под називом „Жене 45 плус – равноправност на тржишту рада и како је постићи”.

– Жене старије од 45 година су међу најугроженијима на тржишту рада, јер су дискриминисане по два основа: на основу рода и година. Истраживање које је спровело удружење „Жене на прекретници” показује да би између два кандидата истих квалификација и способности, већина послодаваца одабрала особу млађу од 45 година, а у 23 одсто случајева предност би дали мушкарцу. Статистика, која бројкама слика положај жена на тржишту радне снаге, није на страни радница. Чак 440.000 жена које имају између 45 и 64 године радно је неактивно, што значи да нису запослене и не траже посао. Већина њих добила је отказ због стечаја предузећа, а само 55.000 њих још увек покушава да пронађе запослење. У Србији је и даље веома присутна пракса појединих послодаваца да се у пријавама, на конкурсима и интервјуима за посао, неоправдано укључују питања о годинама живота, породичном и брачном статусу или аутоматски искључују жене због претпоставке о немогућности усклађивања приватних и пословних обавеза – истиче наша саговорница.

Она подсећа да је удружење „Жене на прекретници” настало пре пет година, као одговор на појаву великог броја жена старијих од 45 година које су изгубиле посао због уведених мера штедње у јавном сектору, односно процеса приватизације и одласка многих фирми у стечај. Како жене чине већину запослених у здравству, просвети, социјалној заштити и државној администрацији, односно секторима који су се први нашли на удару мера штедње, оне су биле највеће жртве отпуштања, а та ситуација допринела је даљем повећању јаза у запослености између жена и мушкараца – тај јаз данас чини 14 процената. Један од основних мотива за оснивање овог удружења, које окупља данас више од 700 жена, јесте да се психолошки оснаже жене које су се нашле на животној прекретници и да им се помогне да се поново укључе на тржиште рада.

– Кроз радионице и тренинге покушавамо да помогнемо незапосленим женама да стекну нова знања и вештине и истовремено им пружимо психолошку подршку и релевантне информације. Наше искуство говори да жене не бирају послове: бивша финансијска директорка покренула је производњу колача, једна менаџерка почела је да узгаја воће, а професорке страних језика држе часове по обдаништима. Мислим да су готово све жене спремне да раде послове које су ниже вредновани и слабије плаћени – наводи Светлана Церовић и додаје да је истраживање спроведено у неколико градова Србије показало да су жене старије од 45 година у просеку имале 19,5 година радног искуства.

Упркос томе, ниједна није остварила право на пензију за коју је потребно 15 година уплаћивања доприноса, што довољно говори о неповољним уговорима о раду и неформалним условима под којима су радиле.

Студија под називом „Тржиште рада у Србији – положај жена 45 плус”, коју је урадило удружење „Жене на прекретници” у сарадњи са Групом за развојну иницијативу „СеКонс”, показала је да, за разлику од мушкараца, код којих је зрело доба повезано и с вишом стопом запослености, женама се шансе да буду запослене смањују после 45 године. Високообразоване жене имају значајно већу могућност да добију посао и у петој деценији у односу на остале, због чега је већина жена ниских квалификација (без школе или са завршеним основним образовањем) у овој животној доби радно неактивна.